I žene će imati vojnu obavezu

Kako se navodi u nacrtu, "žene su vojni obveznici i podležu obavezi služenja vojnog roka u rezervnom sastavu". One ne podležu regrutnoj obavezi niti obavezi služenja vojnog roka, ali u mirnodopskim uslovima žene od 19. do 50. godine života mogu se pozivati na obuku radi sticanja "neophodnih znanja i obučavanja za dužnosti u ratu".

Takođe, žene koje se profesionalno odluče za vojnički poziv "ostvaruju pravo na porodiljsko odsustvo, skraćeno radno vreme i druga prava u vezi s negom deteta".

Muškarci vojnu obavezu imaju u rezervnom sastavu od završetka služenja vojnog roka pa dok ne napune 55 godina, a za vreme ratnog stanja Vrhovni savet odbrane može produžiti trajanje obaveze - za muškarce do 60, a za žene do 55 godina.

Na vojnu vežbu se neće pozivati trudnica, žena koja ima dete mlađe od deset godina, vojni obveznik čiji je bračni drug pozvan na vojnu službu ili obveznik koji nema bračnog druga, a ima dete mlađe od 10 godina. Nacrt Zakona o odbrani Srbije i Crne Gore predviđa i mogućnost otkupa vojnog roka za regrute koji žive u inostranstvu, ali se još ne zna po kojoj ceni. Takođe, predlog je da vojni rok, sa ili bez oružja, traje šest meseci. Civilna služba će biti regulisana posebnim zakonom.

Otkup vojnog roka oko 2.000 evra?

Pomoćnik ministra za dijasporu u vladi Srbije Aleksandar Čotrić izjavio je da je predlogom zakona, kojim se omogućuje da regruti iz dijaspore otkupe vojni rok, predviđeno da iznos otkupa utvrdi savet ministara SCG.

"Predstavnici naše dijaspore su predložili da se vojni rok otkupljuje za 1.000 evra, a u Turskoj se, na primer, otkup plaća 5.000 evra. Ministarstvo za dijasporu smatra da je realna cena negde na sredini, dakle između 2.000 i 2.500 evra", rekao je Čotrić na konferenciji za novinare, prenosi Fonet.

On je dodao da će otkupom vojnog roka biti rešen problem oko 50.000 emigranata iz Srbije koji nisu odslužili vojsku. Čotrić je za 1. septembar najavio početak popisa srpske dijaspore.

Drugačije rešiti

Petar Milićević, iz beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti, smatra  da bi problem regruta u inostranstvu trebalo rešiti na drugi način:

“Mnoge zemlje su oslobodile regrute vojne obaveze ili jednostavno napravile neki drugi odnos, nisu uvele otkup vojnog roka. Ne verujemo da bi sad trebalo krenuti sa podelom na bogate i siromašne regrute, makar oni živeli u inostranstvu, jer je isti značaj nekome što volontira u nekoj zemlji kao i da zaradjuje neku veliku količinu novca, pa sebi može da omogući otkup vojnog roka”.

Medjutim, Milićević dodaje da nacrt Zakona pokazuje da je stav Ministarstva dalja liberalizacija sistema opšte vojne obaveze: “To pokazuju primeri da je vojni rok skraćen na 6 meseci. Služba bez oružja je trajala 13 meseci, sad je predvidjeno Nacrtom zakona da i ona traje 6 meseci. Nadamo se da će ovaj Zakon uvesti i sve veću liberalizaciju vojne obaveze do ukidanja vojne obaveze, a svetski trend i jeste profesionalizacija”.