Samit EU: Zapadni Balkan dobrodošao u članstvo, kad ispuni uslove

Usvajanjem deklaracije o zapadnom Balkanu u subotu je završen Solunski samit Evropske unije. Glavna poruka zemljama iz regiona Zapadnog Balkana glasi da ih Unija želi u svojim redovima, ali da će biti primljene tek onda kada ispune propisane uslove i kada budu ekonomski sposobne za to. Poručeno je da brzina ovog procesa zavisi od svake zemlje u regionu pojedinačno i njene spremnosti da provede reforme. U Solunu je podržan i predlog Beograda da u julu počne dijalog s predstavnicima kosovskih Albanaca.

Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je da postoje jasni uslovi za priključivanje Uniji i da je na "na nama" da ih ispunimo. “Imamo dobru priliku da ozbiljno nastavimo svoj put prema Evropi, i da oko toga moramo da napravimo nacionalni i državni konsenzus”, rekao je premijer. On je kazao da je to zadatak i Vlade, i opozicije, i medija i da do cilja postoji samo jedan put, a to je rad na jačanju institucija i ostvarivanju onih standarda koji se neophodni da bi neka država bila članica Evropske unije. "Što se tiče Akcionog plana, on je bio na poslednjem 'prepeglavanju' prošle nedelje. Sledeće nedelje će u Briselu biti ekima iz Srbije i Crne Gore, koja će razgovarati o konačnoj verziji. Ja očkujem da oko polovine jula meseca dobijemo i potvrdu da se pristupa izradi studije o izvodljivosti našeg priključenja", rekao je Živković.

I premijer Crne Gore Milo Đukanović zadovoljan je učincima Solunskog samita. On je za RTV B92 rekao da je Evropska unija saopštila da su nam vrata otvorena, a da ćemo kroz njih proći onda kada ostavrimo sve one uslove koje su morale da zadovolje i sve druge zemlje članice. "To predstavlja jednu poruku ohrabrenja, ali to predstavlja i veliki izazov za nas koji sada vodimo državne politike Srbije i Crne Gore i naše unije, i ja mislim da će to samo značiti dodatan inpuls da nastavimo ovim putem kojim se već krećemo. Ono što je veoma dobro, to je da se u Srbiji i Crnoj Gori ti evropski procesi već događaju, i da će to sada zavisiti samo od našeg zajedničkon konsenzusa unutar Srbije i Crne Gore, koliko ćemo biti u stanju da te procese ubrzamo", rekao je Đukanović.

Deklaracija o Zapadnom Balkanu predviđa da za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru, kao pomoć na njihovom putu ka Evropskoj uniji bude izdvojeno dodatnih 200 miliona evra za period od 2004. do 2006. godine. Radi razgovora o pitanjima od zajedničkog interesa dogovoreni su i periodični sastanci unije i pomenutih zemalja, kao i međusobni redovni sastanci ministara inostranih i unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana.

U Deklaraciji su snažno osuđeni ekstremizam, terorizam i nasilje, bez obzira da li su motivisani etnički, politički ili kriminalno, a zemlje zapadnog Balkana su se obavezale na punu i nedvosmislenu saradnju s Međunarodnim tribunalnom za ratne zločine u Hagu. Ocenjeno je da organizovani kriminal i korupcija predstavljaju prepreku demokratskoj stabilnosti vladavini prava, ekonomskom razvoju i razvoju civilnog društva, zbog čega borba protiv ovih pojava ostaje jedan od glavnih prioriteta.

U razgovoru za B92, premijer Crne Gore Milo Đukanović se osvrnuo na problem borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji i Crnoj Gori. "Kada je riječ o organizovanom kriminalu, to je probem koji opterećuje i Srbiju i Crnu Goru, ni više ni manje nego druge države u tranziciji. Na žalost, Srbija je imala drastičnu posledicu tog organizovanog kriminala kroz ubistvo premijera Srbije gospodina Đinđića, inače mog dobrog prijatelja. Kada je Crna Gora u pitanju, ja bih rekao da kriminala ima i u Crnoj Gori. Mi smo njemu posvećeni, bavimo se njime, kao posledicom ekonomske nerazvijenosti i nedovoljne demokratske razvijenosti. Mislim da bi nam Evropa mogla pomoći na tom planu, prije svega pružajući nam konkretniju ekonomsku poodršku, kako bismo završili ekonomsku rekosntrukciju Srbije i Crne Gore", rekao je premijer Đukanović.