Ko je sve na crnoj listi zbog Krima

Lista sa imenima krimskih i ruskih funkcionera kojima je, prema odluci Spojnopolitičkog saveta Evropske unije zabranjeno da putuju u EU i da raspolažu računima u evropskim bankama, uključuje 21 osobu za koju je ocenjeno da su učestvovale u narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Sankcije će pogoditi osam političara sa Krima, 10 Rusa među kojima su poslanici Dume i članove Federalnog saveta i tri ruska vojna komandanta.

Prvi na "crnoj listi" su novoizabrani premijer Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov i predsednik krimskog Vrhovnog sovjeta Vladimir Konstantinov.

Na spisku su i zamenik predsednika Saveta ministara Krima Rustam Temirgalijev, gradonačenik Sevastopolja Aleksej Čalij i novi šef Krimske službe bezbednosti Pjotr Zima.

Navedeno je i ime Denisa Berezovskog, koji je 1. marta imenovan za komandanta Ukrajinske mornarice, ali je prišao krimskim oružanim snagama, pa je protiv njega državno tužilaštvo Ukrajine pokrenulo istragu za veleizdaju.

Među ruskim funkcionerima sankcije EU odnosiće se, između ostalog, na deputate Državne dume Sergeja Mironova, Sergeja Železnjaka, Leonida Sluckog.

Na kraju liste su i imena tri ruska komandanta - viceadmirala Aleksandra Vitka komandanta Crnomorske flote, Anatolija Sidorova komandanta ruske zapadne vojne oblasti i Aleksandra Galkina komandanta ruske južne vojne oblasti.

Posmatrači su uočili da, za razliku od američke "crne liste", evropski spisak ne obuhvata visoke funkcionere ruske vlade, ni bliske saradnike predsednika Vladimira Putina.

EU je ranije suspendovala pregovore sa Rusijom o proširenju ekonomskog pakta i viznim olakšicama, a lideri Unije će se sastati u četvrtak i petak kada bi mogla da počne primena ekonomskih sankcija Rusiji tokom vikenda, ukoliko Moskva ne odustane od svojih namera oko Krima.

Ukoliko kriza eskalira, mere bi mogu da uključe zamrzavanje imovine ruskih biznismena, prekidanje trgovine oružjem i druge finansijske sankcije, pa zapadni saveznici pozivaju ruskog predsednika Vladimira Putina da "de-eskalira krizu'' i podrži ukrajinski planove za političke reforme, vrati ruske vojnike na Krimu u vojne kasarne i prekine sa gomilanjem vojnika duž rusko-ukrajinske granice.

S druge strane administracija američkog predsednika Barak Obame ne isključuje nijednog ruskog zvaničnika kao moguće buduće mete sankcija SAD protiv Rusije zbog ukrajinske krize.

"Vlast postoji da se primenjuju sankcije na različite pojedince i entitete. Mi nećemo isključiti pojedince niti isključivati radnje", rekao je portparol Bele kuće Džej Karni novinarima.

Ruski predsednik nije među grupom od 11 ruskih i ukrajinskih zvaničnika, uključujući i nekoliko njegovih saradnika koji se već danas našli na udaru sankcijama zbog Krima.

Visoki američki zvaničnik je izjavio da bi bio veoma neobično i nesvakidašnji korak da se na meti sankcija nađe šef države.

Međutim, "ljudi oko njega imaju veliki uticaj u Rusiji i akcije Ruske vlade", naveo je Karni.