Zločini rasvetljeni, samo su poneki naredbodavci "nepoznati"

B92: Važna tekovinu 5. oktobra koja je nesporna je i da su neki zločini u Srbiji, politički, rasvetljeni.

Todorović: Posle 5. oktobra je rasvetljen veliki broj. Recimo, ja sam bio akter skoro svih tih, recimo atentat na Vuka Draškovića u Budvi.

B92: To je bilo mučno, i posle 5. oktobra je bilo mučno, ako biste mogli o tome.

Todorović: Sada ću vam reći o tome. Na Vuka Draškovića, kao što znate, pokušan je atentat na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, kada su poginula četiri njegova čoveka, a on je ranjen. Posle toga, 15. juna 2000. godine, na njega je pokušan atentat u njegovoj vikendici u Budvi. Te stvari nisu mogle da se razreše pre 5. oktobra. Krajem 1999. godine, tužilac je odbacio krivičnu prijavu protiv DB-a koju je podneo Rajko Danilović i Bora Borović za Vuka Draškovića i teko posle, pojavom Đinđića, pojavom njegove vlade, znači njegova vlada je formirana u januaru 2001, a 2001. u februaru uhapšen je Radomir Marković i još trojica izvršilaca. Onda su posle pronađeni još neki, pa je to išlo malo sporije, malo teže, Legija je jedno vreme doživeo zaštitu kada je dobio podršku, pa smo mi njega gonili privatno, pa je onda on saslušan po našoj privatnoj tužbi. Zakazano je suđenje za novembar mesec 2001. godine, onda je on preko Čede Jovanovića, Čeda Jovanović piše o tome u svojoj knizi, se obratio Đinđiću kaže – dobio sam poziv, a Đinđić je onda rekao Čedi – prenesi mu da ja ne mogu da utičem na sud i da idem u Ameriku i neka se odazove na poziv. Onda je on odložio suđenje i onda je izveo na ulicie iz Kule svoju brigadu i onda je odložio dvaput i treći put 12. novembra u 14 časova je zakazano. Toga dana su oni blokirali kod Sava centra autoput kod Gazele koji se nalazi takoreći prekoputa Palate pravde. I onda je on saslušavan, oni su bili tu čuvali ga. To je bilo, po mom mišljenju, u direktnoj vezi, plašeći se da ga ne uhapse, pa da naprave. Onda je on saslušan, protiv njega je istraga otvorena, oni su se povukli, on se javio BK televiziji i rekao da će se oni povući iako nije bio šef, ali bio je neformalni šef, bio je smenjen zbog incidenta u Bojanu Stupici, ali je rekao povlačimo se zato što nije uhapšen. Posle toga dolazi “Sablja“, dolazi se do novih dokaza, onda se on hapsi, dolazi do potpunog i kompletnog raščišćavanja slučaja Ibarske magistrale. Došlo je do nekih komplikacija. Taj jedan sudija je, neki Todorov sudija koji je dao neka svoja tumačenja, pa je tri puta držano suđenje u prvom stepenu, a onda je četvrti put Vrhovni sud sam otvorio glavni pretres i sudio i tada je konačno Marković dobio 40 godina, Legija 40 godina, ovi 30, 35. Dakle, to je okončano super uspešno.

B92: Dakle, da pojednostavimo – dokazano je da je šef DB-a naredio ubistvo Draškovića.

Todorović: I osuđen je za to pravosnažno 40 godina zatvora. Tu sam ja radio dosta i uporno, i ozbiljno, i ponosan sam na taj rad. Što se tiče Ivana Stambolića i njegovo ubistvo je u toku “Sablje“ tkriveno. Takođe radio je DB. Takođe je rasvetljen slučaj Budve, pa je to zajedno suđeno, pa su opet oni osuđeni pravosnažno pred Većem za organizovani kriminal. U velikoj meri je ravetljen slučaj Ćuruvija, može se reći. Ja to znam da je Goran Petrović, koji je bio načelnik Resora državne bezbednosti, rekao na konferenciji za štampu da su oni njega pratili, da su na dan ubistva neposredno, 5 minuta pre, su se povukli, da je ovaj jedan ušao, pa je video kola... Dakle, zna se da je to organizovala Služba državne bezbednosti, samo se ne zna ili neće da se zna ko je povukao okidač. To zbog nije procesuirano, ali i to je rešeno. Pored ratnih zločina, rešeni su i ovi teroristički akti Miloševićeve države u Srbiji, Jugoslaviji, koji su takođe rasvetljeni kao posledica promena 5. oktobra, inače nikad ne bi.

B92: A recite mi sad sam taj tok suđenja i sami ste pomenuli tri puta se sudilo, pa četvrti put morao Vrhovni sud. Je l’ ste imali utisak da je to opstrukcija ili neznanje.

Todorović: Ne, ja imam utisak da je to stvar tumačenja da li se može izreći najstroža kazna. Promenjen zakon, pa koji je blaži. To su čisto pravne finese. Vrhovni sud je imao jedan stav, on je imao drugi što se toga tiče i to je jedno. A drugo, on nije, to ne znam šta je bilo, on je smatrao da Radomir Marković nije organizator. To je njegova najveća greška i ja sam se lično trudio i našao sam 30 razloga, 30 dokaza, 30 argumenata da je Marković organizator i to je usvojeno i on je osuđen na 40 godina. Ja sam se tu posebno trudio i posle, na prvom suđenju sam govorio u celini za sve, a posle “Sablje“ kada je sve to bilo raspravljeno ja se time uopšte nisam bavio, ja sam se samo bavio ulogom Radomira Markovića i o tome sam govorio i to je uspelo na kraju da prođe. Zašto on nije, da li je to njegovo mišljenje ili je Marković čuvan, ja ne znam. Ali uglavnom, on je u zatvoru na 40 godina.

B92: Ovo sad će biti možda ocena, ali možda nećemo ni objaviti, ali hajde da vas pitam zašto ćuti Radomir Marković, zašto ne kaže šta je njemu smetao Vuk Drašković?

Todorović: On je jednom pokušao da kaže nešto, pa je onda negirao. On je jednom pokušao da razgovara sa Prijićem tada specijalnim tužiocem, ali je odustao, povukao je to. Ne znam zašto čuti. On je činovnik, on je ispunjavao, on je karijerista. On je čovek kojem je važno da ispuni naređenje, da izvrši, da se nametne, da se dokaže. Nije imao u vidu te posledice, a ja mislim takvih ima mnogo u Srbiji sad. Takvih koji bi tako postupili.