Razvodnjeno i trivijalno

Međunarodni dan žena rođen je na Konferenciji radnih žena u Kopenhagenu 1910. godine, kada je Klara Cetkin, sekretarka ženske grupe Socijalističke internacionale, predložila određeni datum kada bi žene širom sveta mogle da iskažu svoje zahteve. Izabran je slogan "Glas ženama ujediniće naše snage u borbi za socijalizam“ kako bi se osnažio pokret sufražetkinja za ženska prava. Tokom sledeće decenije mnoge zemlje, pritisnute pokretom sufražetkinja, uvode opšte zakone o pravu žena na glas. Prvi poen za njihov pokret.

1911. prvi Dan žena obeležen je 19. marta zato što je na taj dan tokom revolucije 1848. Fridrih Vilhelm IV, kralj Prusije, obećao, a kasnije prekršio obećanje da će ženama dati pravo da glasaju. Obeležavanje 1911. postiglo je veliki uspeh u Evropi, jer je prema navodima preko milion ljudi učestvovalo na tim skupovima. 1913. obeležavanje je pomereno na 8. mart i tako je ostalo do danas. Još jedan poen za njihov pokret.

Na Klaru Cetkin, socijalistkinju i feministkinju, koja je posvetila život ciljevima koji su joj bili važni, postoji sećanje i ovde, u Beogradu, gde postoji duga uska ulica između Zemuna i Novog Beograda, koja nosi njeno ime, Ulica Klare Cetkin.

Klara Ajzner rođena je u Saksoniji, u Nemečkoj, 1857. Postala je aktivistkinja Socijaldemokratske partije 1878, a brzo potom je izbegla u Francusku sa svojim partnerom Osipom zbog antisocijalističkih zakona Otoa fon Bizmarka. Pošto su živeli u nemaštini, oboje su dobili tuberkulozu, a Osip je umro 1889. Klara se vratila u Nemačku, ozdravila je i postala urednica lista Die Gleichheit (Jednakost). Tokom naredne dve decenije Cetkinova je pokazala svoj novinarski talenat, pošto je izdavala brojne članke i povećala tiraž lista šest puta, na 67.000 primeraka.

Uz borbu za ciljeve pokreta sufražetkinja, ona se, zajedno sa prijateljicom i feministkinjom Rozom Luksemburg, borila i u okviru sopstvene partije za veći otpor nemačkom imperijalizmu. Cetkinova je bila glasni protivnik nadolazećeg Prvog svetskog rata i, zajedno sa drugim vodećim socijalistima, osnovala je Spartakističku ligu, tajnu organizaciju koja se suprotstavljala militarizmu i imperijalizmu. Cetkinova se na kraju razdvojila od socijalista zbog njihove podrške Prvom svetskom ratu i pridružila se komunistima. Umrla je u 73. godini, 1933. godine, kada su se nacisti pripremali za svoj uspon. Tokom poslednjih godina u politici beskompromisno se suprotstavljala Hitlerovom fašističkom pokretu.

Pošto sam veći deo svog života proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, primetio sam odsustvo pažnje prema 8. martu, koji tamo jedva da se pominje. Moja dugogodišnja sumnja jeste da su socijalistički koreni doprineli američkoj nespremnosti da prihvati to kao važan dan za sećanje. Baš kao što Amerika Dan radnika ne naziva tako, već mekšim nazivom Praznik rada, i obeležava ga četiri meseca nakon svojih evropskih kolega.

I dok u SAD većina medija Dan žena pominje često se fokusirajući samo na aktivnosti žena u drugim zemljama na taj dan, u Evropi cilj obeležavanja postao je nešto sasvim drugo u odnosu na svoje radničke, aktivističke korene. Uprkos širokoj prihvaćenosti na ovom kontinentu, Međunarodni dan žena ovde nije ništa više do praznik za davanje bombonjera i sveća, koji liči na onaj praznik 22 dana ranije. S obzirom na tako razdvonjeno sećanje, zašto jednostavno ne bi spojili ta dva dana u jedan praznik, kao što je učinjeno s Danom predsednika u SAD pre više godina? Očigledno je da je danas Međunarodni dan žena postao trivijalan upravo ovde, u Evropi, odakle sam koncept i potiče. To je žalosno razmišljanje, ali tačno, kada se pogledaju trivijalna vremena u kojima živimo.

Taj teret je jednim delom, ako ne i većim delom, na medijima. Žene koje se svakodnevno pojavljuju u medijima jednostavno nisu vredne toga da budu nečiji uzori. Britni Spirs obrije glavu i postaje udarna vest na svetskom servisu BBC-ja (BBC World). "Kraljica" osvoji Oskar za najbolji film. To je film o trivijalnoj ženi sa trivijalnim nazivom, koji se odnosi na jedan trivijalni događaj u istoriji paparaca. A ipak milioni ga gledaju, a film je do sada pokupio 46 nagrada.

Roza Luksemburg bila je hrabra mučenica, koja je ubijena zbog svojih uverenja. Ona i Klara Cetkin bile su u zatvoru nekoliko puta zato što su se borile za svoja ubeđenja, a pre svega za poboljšanje uslova u kojima žive siromašni radnici i žene. A kako se čuva sećanje na Crvenu Rozu? Sramnim preoravanjem njenog rodnog mesta Zamošć, u Poljskoj, kako bi napravili nove stambene zgrade.

Ljude stalno podsećaju da nikada ne teba da zaborave mračne događaje iz istorije kako se oni ne bi ponovili: nacistički holokaust, genocid u Ruandi, Pol Pot, Darfur, sida u Africi, krvoproliće na Balkanu, Olestra. Sve je to lepo i krasno, ali upravo oni koji se bore i koji su se borili da zaustave takve zločine ili da pomognu žrtavama gotovo da se ne pominju i gurnuti su pod tepih. Danas je fokus uvek na negativnim događajima i na negativnim ljudima i snagama koje ih pokreću i u njima učestvuju, bez obzira na pol.

Marta Stjuart, jedna od najpoznatijih žena u Sjedinjenim Državama, koja je proglašena krivom za prevaru klasičnog bogataša koji želi da postane još bogatiji, suočena sa mogućnošću da provede čitavih pet meseci u pravom zatvoru, rekla je: "Ja sam jako dobra izviđačica. Mogu da spavam na zemlji... Ima mnogo, mnogo dobrih ljudi koji su bili u zatvoru... Setite se Nelsona Mendele". On je izdržao 27 godina u zatvoru tokom ere aparthejda u Južnoj Africi. Ona je provela pet meseca u luksuznim uslovima u Zapadnoj Virdžiniji. On je podneo torturu. Ona vređa.

Nedavno preminulu Rozu Parks, još jednu ženu zatvorenu zbog svoje bezgranične hrabrosti, uglavnom ignorišu čak i u rodnim Sjedinjenim Državama. A ona se samo suočila sa naizgled nepremostivim rasizmom na nestabilnom američkom jugu 1955, čime je utrla put za iskorenjivanje segregacionih zakona "Džim Krou". A usputno spadanje bretele Dženet Džekson tokom jedne pesme dobilo je više prostora pre tri godine.

Možda najpriznatija žena u Srbiji, turbo folk pevačica Ceca, teško da deluje kao ličnost kojoj bi se mnogi divili. Pre pet godina rekla BBC-ju tokom jednog intervjua da je obožava deset miliona ljudi u Srbiji i hipotetički zapitala zašto je ne bi obožavali i svi drugi milioni u svetu. Ne treba dodati da bi Ceca možda mogla da preformuliše te misli i pogleda malo populacionu statistiku. Dok čita njene misli čak i usputni posmatrač može primetiti da ona nije baš najsjajnija zvezda na nebu.

...

Iskreno govoreći, Međunarodni dan žena toliko je izgubio na značaju zbog činjenice da nedostaju ženski uzori koji bi bili primećeni u medijima. Treba nama nova Moli Pičer. Bila priča o njoj mit ili ne.