Na vreme smo upozoravali

Da bi se bolje razumela aktuelna situacija u vezi sa aktivnošću Saveta Republičke radio-difuzne agencije, osećam potrebu da podsetim na hronologiju događaja:

Još tokom rada na izradi nacrta Zakona, B92 i ANEM su insistirali da se smanji uticaj državnih organa u postupku kandidovanja članova Saveta, a da civilni sektor, ali i novinarske, medijske i druge profesionalne asocijacije imaju veći uticaj na kandidovanje članova Saveta.

Ovaj predlog nije prihvaćen, pa je narušen balans, tako da umesto za dva, od 15 mesta u Savetu, kako je bilo u nacrtu, državni organi predlažu kandidate za četiri od osam mesta u Savetu, a ova četiri člana kasnije utiču na izbor i petog od devet članova.

Dalje, protestovali smo zbog povrede procedure izbora Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića u prvi Savet, zato što prilikom njihovog izbora javnosti nije data mogućnost da se upozna sa njihovim kandidaturama i biografijama, a oni su ipak izabrani.

Tražili smo da se ne ruši čitav Savet, nego da se samo glasa o spornim članovima - ni taj zahtev nisu poštovali, nego su smenili Savet izmenama zakona od 2004. godine (što je, kako se sada vidi, bio loš presedan, jer bi nekom moglo da padne na pamet da sve opet ponovi).

Pošto nije bilo ozbiljnijeg solidarisanja medija i javnosti sa ovim predlozima i inicijativama Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i B92, i pošto je postojala opasnost da budemo optuženi da sprečavamo uvođenje reda u radio-difuziju, a budući da nismo želeli da prekršimo sopstvene principe, povukli smo se iz procesa kandidovanja za drugi savet, zato što je Odbor za kulturu i informisanje dozvolio da u proces kandidovanja uđu i oni koji za to nisu ovlašćeni, npr. sindikati, nepostojeće asocijacije, asocijacije estradnih umetnika, koje zakon ne navodi kao ovlašćene predlagače.

I povodom ovog pitanja ostalo je sve nepromenjeno, glasalo se o kandidatima koje su, između ostalog, predložile i organizacije koje nisu imale pravo da kandiduju, ili za koje se kasnije ispostavilo da te kandidatske liste uopšte nisu potpisale (npr. SOKOJ  i OPFYU nemaju pravo kandidovanja, a SOKOJ je i javno demantovao da je dao podršku kandidaturi Slobodana Đorića).

Tokom rada na strategiji razvoja radio-difuzije i na kriterijumima, insistirali smo na merljivosti kriterijuma, a sve to kako bi se lakše obrazlagala odluka i predupredile optužbe da je Savet arbitraran. Taj predlog je takođe odbijen, uz obrazloženje da bi potpuno merljivi kriterijumi ograničili ovlašćenje članova Saveta da glasaju o svojim odlukama.

Dakle, i ANEM i B92 su stalno upozoravali na manjkavosti i probleme koji su se sada pojavili i koji će se dalje neminovno javiti. Nažalost, oni koji se danas osećaju uskraćenim tada nisu reagovali ili ne shvatajući da postoje problemi, ili možda očekujući da će imati vaninstitucionalni ili institucionalni uticaj na dobijanje licenci.

S obzirom na to da konkurs za dodelu frekvencija formalno još nije okončan, da tek predstoji pravna procedura po prigovorima nezadovoljnih emitera, da  posle  toga  mogu uslediti, i verovatno će uslediti, sporovi pred sudom, za B92 je neprimereno da sada komentariše odluke Saveta u vezi sa bilo kojom  stanicom pojedinačno, tim pre što B92 nema uvid u predatu dokumentaciju  ostalih  emitera,  pa  je  stoga u ovoj fazi nemoguće dati ozbiljnu ocenu.

Zbog svega ovoga, sada se suočavamo sa posledicama  koje  podrazumevaju  ograničenu  mogućnost ispitivanja odluka Saveta. Skupština i Savet doneli su propise koji su na snazi i ne postoji druga mogućnost,  osim  da  se  sve  primedbe i žalbe koriste u okviru postojeće regulative. Ni na koji način ne osporavam pravo kolega da svoje pravo na  rad  i  slobodu  informisanja  brane  na sve načine koje smatraju  podobnim - i B92 je često bio u sličnim situacijama - te u tom smislu podržavam pravo svih emitera i novinara da na ozbiljan i primeren način kritikuju rad Saveta - to se po nasem mišljenju nikako ne bi moglo shvatiti kao pritisak na Savet i njegove članove, tim pre što zastičena zakonska pozicija Saveta i sam lični kredibilitet izabranih članova  moraju biti takvi da ne podlažu  pritiscima bez obzira na to od koga oni dolazili – od vlasti,  pojedinih  emitera, vlade, ili lobista. Kritika na račun Saveta ne bi, sama  po  sebi,  trebalo da bude razlog za iznenadno gašenje BK, i to u toku noći i uz asistenciju policije.

Za elektronske medije svakako je zabrinjavajuće to što novonastala situacija nastoji da kompromituje i samu ideju o potrebi da nezavisno regulaciono telo bude merodavno za medijsku regulativu i da  tu ulogu treba da obavlja Vlada ili Skupština, kao u vreme režima Slobodana Miloševića.

B92 će se boriti protiv ovakvog povratka u prošlost, vodeći računa o tome da proces uspostavljanja reda i zakonitosti u radiodifuziji ne bude kompromitovan i zaustavljen poništavanjem konkursa i rezultata dosadašnjeg rada.