Srbija na pragu da izgubi donaciju od 600.000 EUR

B92: Dobro veče, gospodine Brefor, hvala što ste došli na B92. Na početku bih Vas pozvala da prokomentarišete dva izveštaja koja su nedavno stigla, jedan iz MMF-a, drugi iz Evropske komisije. Obe institucije su zabrinute zbog inflacije u Srbiji i predviđaju da će, do kraja godine, ona ostati na nivou koji će biti najviši u regionu. Komisija je dodatno zabrinuta zbog velike nezaposlenosti. Šta vi o tome mislite, da li ste i vi zabrinuti?

Brefor: Dobro veče, zadovoljstvo je doći na B92. Što se pomenutog tiče, zaista mi delimo stav MMF-a i Evropske komisije. Takođe, što se privrednog rasta tiče, tu smo videli rast i predviđamo da će on do kraja godine biti oko 3 procenta. Ono što nas brine i što bi trebalo da zabrine i građane i Vladu je činjenica da taj privredni rast nema za posledicu otvaranje novih radnih mesta. Zaista je neophodno definisati model rasta koji podrazumeva i nova radna mesta. Što se inflacije tiče, ona je već neko vreme u Srbiji viša nego u okolnim zemljama, a naročito u zemljama Evropske unije. Može biti da se to događa zbog određenih specifičnosti u Srbiji na koje će Vlada morati da obrati pažnju. Tu pre svega mislim na to da u Srbiji hrana ima veći udeo u utvrđivanju potrošačke korpe nego u većini evropskih zemalja. A to znači da kada su cene hrane visoki, to direktno utiče na inflaciju. Drugi, još značajniji momenat je taj što cene hrane u Srbiji pokazuju veliki stepen kolebljivosti. Da bi cene poljoprivrednih proizvoda bile snižene potrebno je rešavati strukturne probleme u poljoprivredi. Tu mislim na problem monopola, organizacije poljoprivredne proizvodnje, povećanja produktivnosti, nedostatak investicija. Rešavanje tih problema dovelo bi do razvoja poljoprivrede što bi uticalo i na cene hrane.

B92: U više navrata govorili ste da bi Vlada Srbije, kada razmišlja o budućnosti trebalo da razmisli o drugim pravcima razvoja privrede, ako želi da postigne veći uspeh. Pretpostavljam da je ovo o čemu sada govorite, deo tih reformi koje predlažete?

Brefor: Svakako. Kriza je pokazala da prethodni model zasnovan na potrošnji nije održiv i Vlada sada razmišlja o promeni modela koji bi bio zasnovan na rastu izvoza i investicija. To je ono što i mi podržavamo ali smatramo da Vladu treba ohrabriti da preduzme mere kojima bi ostvarila tu viziju.

B92: Da li verujete da guverner Narodne banke može sam da zaustavi inflaciju?

Brefor: Mi smatramo da je to posao i za Centralnu banku i za Vladu, odnosno Ministarstvo finansija. Trebalo bi da rade zajedno kako bi oborili inflaciju. Sama Centralna banka neće moći da to uradi sama.

B92: Ovog vikenda bićete na prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Tamo će biti i premijer Mirko Cvetković, možda i guverner. Gde je mesto Srbije na dnevnom redu?

Brefor: Glavna tema razgovora biće šta ćemo, u naredne tri-četiri godine raditi u Srbiji. Svake tri -četiri godine mi pripremamo strategiju podrške i to će biti glavna tema razgovora, dakle da vidimo gde Vlada smatra da joj treba naša pomoć, za koje projekte, u kojim sektorima? Do sada smo, a to je bilo i zbog ekonomske krize, povećavali nivo naše pomoći Srbiji, sa 600 miliona dolara na trogodišnjem nivou na 900 miliona. Druga tema razgovora biće da li možemo da održimo taj nivo, nadam se da možemo ali obim naše pomoći i oblasti u koje će ona otići to su teme za razgovor.

B92: Kada je Vaš prethodnik bio gost naših Vesti, sećam se da nas je sve šokirao informacijom da je Srbija prilično neefikasna u korišćenju finansijske podrške Svetske banke. Ako se ne varam tada je rekao da koristimo oko 5 odsto raspoloživih sredstava od kredita i donacija. Da li se nešto popravilo?

Brefor: Ja bih rekao da ste spori pre nego neefikasni. Dobra vest je da je ta cifra promenjena - trenutno se koristi 25 odsto odobrenih sredstava. Ipak, to je mnogo sporije korišćenje sredstava nego što bi trebalo da bude. Projekti u Srbiji realizuju se za 6-7 godina umesto za 5-6. Mi ćemo nastaviti da savetujemo Vladi da bude odgovornija u korišćenju sredstava jer je reč o projektima od kojih svi građani imaju korist. Ako realizacija predugo traje građani nemaju koristi.

B92: U čemu je problem, gospodine Brefor? Gde Vi vidite poteškoće? Zašto je Vlada toliko spora, ako nećete da kažete neefikasna i ko je najsporiji?

Brefor: Mislim da u unutrašnjoj organizaciji postoje problemi. Čini se da je procedura veoma komplikovana i da predugo traje. Proces je takav da podrazumeva da veliki broj učesnika mora da da saglasnost. To bi trebalo pojednostaviti.

B92: Dakle, ogromna administracija, o tome govorite?

Brefor: Ogromna administracija i komplikovana procedura. Mislim da je problem i u tome što se ne poklanja dovoljno pažnje rešavanju tih problema. Shvatamo da su premijer i ministri veoma zauzeti, Svetska banka nije im jedini parter, niti jedino sa nama rade projekte, ipak, ako se ne pronađe način u ministarstvima da se stvari pokrenu, bojim se da ćemo i dalje biti svedoci sporosti realizacije projekata. Ovde bih želeo da upozorim da je Srbija na pragu da izgubi donaciju vrednu 600 hiljada evra zato što već četiri-pet nedelja ne uspevamo da ustanovimo ko je ovlašćen da "povuče" ta sredstva od Svetske banke i da ih koristi!

B92: A ko su vam partneri? To je ranije bilo uglavnom Ministarstvo poljoprivrede.

Brefor: Ne želim sada da upirem prstom na neko posebno ministarstvo. Mislim da je reč o generalnom problemu, komplikovane procedure unutar Vlade. Neki projekti se realizuju brže neki sporije ali uopšte uzev, ako uporedimo sa ostalim zemljama Evrope i Centralne Azije, mi u Srbiji imamo jedan on najnižih nivoa iskorišćenosti raspoloživih sredstava.

B92: Da sasvim pojednostavimo. Prvo, možemo da izgubimo 600 hiljada evra donacije za projekat, jer budući da je neko spor, ne zna se ko treba da ga potpiše

Brefor: Problem je što je Svetska banka odredila oko 850 miliona dolara za projekte za koje nam je Vlada rekla da su važni, pa ipak čitavih 620 miliona dolara i dalje je neiskorišćeno.

B92: Gospodine Brefor, Svetska banka bi u junu trebalo da objavi prvu verziju ekonomske studije o Srbiji. Čime ćete se baviti u tom dokumentu?

Brefor: Svrha studije je da se praktično pozabimo pitanjem kako ostvariti tu viziju o privrednom rastu u Srbiji koji bi bio zasnovan na izvozu. Mi ćemo se koncentrisati na ključna pitanja s tim u vezi. Najpre, na poljoprivredu ali i na reindustrijalizaciju, pre svega imajući na umu razvoj malih i srednjih preduzeća. Bavićemo se i pitanjem kvalifikovanosti radne snage, energetike, trgovine i logistike. Daću vam primer, Poljska ima dvostruko veći izvoz od poljoprivrednih proizvoda od Srbije, mereno po hektaru obradive zemlje. Izvoz Slovenije i Češke je trostruko veći, po istom kriterijumu. To vam govori da u poljoprivredi ima problema ali i potencijala za poboljšanja koja bi je učinila predvodnikom među izvoznicima. Što se trgovine i logistike tiče i tu imam primer, Slovenija ima tri velika železnička čvora koja zapošljavaju stotine radnika, Srbija nema nijedan. Uprkos svom izvanrednom geografskom položaju. Nedavno sam bio na skupu ekonomista i bankara na Mokroj gori i čuo sam više njih kako se žale da ne mogu da nađu kvalifikovane, dobre menadžere, srednjeg nivoa u administraciji i finansijama. Imate veoma kvalifikovane i vredne radnike, dobre inžinjere i tehničare ali u administraciji i na menadžerskom nivou imate problem jer ne možete od malog da prerastete u srednje preduzeće bez dobrih menadžera. To su ta pitanja kojima ćemo se mi baviti i daćemo neke ideje pozivajući se na iskustva drugih zemalja.

B92: Hvala na razgovoru.

Brefor: Hvala Vama.