Skupština Vojvodine usvojila zakon o kršenju ljudskih prava

Skupština Vojvodine usvojila je Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava koji predviđa zabranu obavljanja javnih funkcija za one koji su se ogrešili o ljudska prava, javlja dopisnik Radija B92, Dragan Gmizić. Kako stoji u obrazloženju ovog predloga koji je izradila NVO Centar za unapređenje pravnih studija, zakonom bi se obezbedila primena pravne odgovornosti za sve nosioce javnih funkcija koji su se zloupotrebom ogrešili o principe slobode, pravde i jednakosti pred zakonom. Odredbe zakona primenjivale bi se na sva kršenja ljudskih prava posle 1976. godine kada je potpisan međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Predlagač ovog zakona u vojvođanskoj skupštini Gordana Čomić, rekla je za B92 da se pre dve godine ovakvi predlozi nisu mogli pokretati zbog, kako se izrazila, nezrelosti političke atmosfere u našoj zemlji. Poslanici DSS bili su uzdržani prilikom izglasavanja ovog zakona, a njihove osnovne zamerke odnose se pre svega na nedovoljnu sistematičnost prilikom izrade zakona. ''Zakonom o lustraciji tretiraju se samo javne funkcije, dok ukoliko neko želi da postane predsednik udruženja industrijalaca on tom zakonu ne podleže. Dakle oni koji su se na najrazličitije načine obogatili i ukoliko sada nemaju ambicije da se bave javnim poslovima oni tom zakonu ne podležu'' rekao je za B92 Miroljub Lješnjak iz DSS. Poslanici pokrajnskog parlamenta usvojili su i Deklaraciju o pravnom sagledavanju prošlosti kojom se želi otvoriti društveni dijalog o zloupotrebama nosilaca javnih funkcija. Kako je najavljeno uskoro bi pred poslanicima republičkog i pokrajnskog parlamenta trebalo da se pojave i ostali komplementarni zakoni sa ovim predlogom. Pre svega, najavljeno je usvajanje zakona o sukobu interesa, finansiranju političkih stranaka kao i kodeks o čestitosti svih onih koji imaju javne funkcije.

Na istoj sednici, skupština Vojvodine usvojila je Deklaraciju o saradnji sa Haškim tribunalom. Kako je objašnjeno, tom deklaracijom pre svega se želi pokazati opredeljenje aktuelnih vojvođanskih vlasti za promene i za suočavanje sa događajima iz prošlosti. Prema rečima predsednika vojvođanske skupštine Nenada Čanka nakon uključivanja Vojvodine u savez evropskih regija bilo je nezaobilazno da se Vojvodina jasno odredi i prema saradnji sa sudom u Hagu. ''Ako mene lično pitate šta je mislim o Haškom tribunalu, onda ću vam reći da je to naša bruka i sramota. Ako imamo i malo samopoštovanja i uverenja da iznesemo proces reformi onda bi smo sami sa našim pravosudnim organima morali da iznesemo proces suočavanja sa prošlošću'', rekao je Nenad Čanak za B92.