"Tražimo rešenje za Južni tok s EU"

On je dodao da sporazumi o izgradnji gasovoda, zaključeni sa pojedinim zemljama EU ne mogu da budu poništeni.

Glavna prepreka za normalan rad gasovoda su pravila Trećeg energetskog paketa EU, koji predviđa razdvajanje proizvodnje i distribucije gasa.

Sada Rusija i EU razmatraju mogućnost da za Južni tok primene izuzeće od primene Trećeg energetskog paketa. Zemlje EU (Austrija, Bugarska, Madjarska, Grčka i Slovenija) koje su zaključila ugovor sa Gaspromom o izgradnji gasovoda i tranzit gasa već su dale Evropskoj komisiji ovlašćenje za pregovore o tom pitanju, podsetio je Čižov.

On je napomenuo da sličan spor sada vode Rusija i EU zbog Severnog toka. Očekuje sa da Evropska komisija do 10. marta donese rešenje da li će kopneni deo gasovoda (sistem OPAL) izuzeti od pravila.

Izgradnja Južnog toka je počela u decembru 2012. u Anapi. Pored Rusije, radovi su započeti u Bugarskoj i Srbiji. Podvodni deo gasovoda će proći po dnu Crnog mora i povezaće Rusiju sa Bugarskom. Dalje će se gasovod podeliti na dva kraka - jedna kroz Srbiju, Madjarsku i Austriju, a druga - preko Grčke na jug Italije.

Bugarsko ministarstvo životne sredine i vodnih resursa odobrilo je predlog investicija za izgradnju morskog dela gasovoda Južni tok, saopštio je danas operater projekta Saut strim transport (South Stream Transport B.V.).

Odobrenje ministarstva je dobijeno posle pozitivnog rešenja Vrhovnog stručnog ekološkog saveta o proceni uticaja na životnu sredinu morskog dela gasovoda Južni tok u Bugarskoj.

U dokumentu se opisuje potencijalni uticaj projekta na životnu srdinu i sadrži više od 200 mera za njenu zaštitu koje kompanija Saut strim transport planira da preduzme kako bi isključila svaki negativna uticaj na životnu srdinu, navedeno je u izveštaju.