Berluskoni odlazi, nevolja na pragu

"Posle usvajanja ovog finansijskog zakona koji ima amandmane za sve što je Evropa tražila od nas, povućiću se da bi šef države mogao da započne konsultacije", kaže on.

Prethodno je italijanski predsednik Đorđo Napolitano naveo da je Berluskoni u razgovoru sa njim obećao da će podneti ostavku.

Kako se navodi u saopštenju iz kancelarije italijanskog predsednika, Berluskoni je istovremeno izrazio zabrinutost povodom ekonomskih mera čije usvajanje traže partneri iz EU. Čitava Evropa svoju pažnju sve više sa Grčke usmerava na Italiju, za koju se procenjuje da predstavlja mnogo veću opasnost za stabilnost i opstanak čitave Evropske unije. Toliko ozbiljnu da ministarka finansija Austrije Marija Fekter otvoreno upozorava da je "Italija prevelika da bi je finansijski spasila EU".

Bio bi to stravičan udarac i na stabilnost evropske monete, s obzirom na veličinu italijanske privrede. Fekter dodaje da "Italija zna da, s obzirom na veličinu njene privrede, ne može da se nada pomoći sa strane" i poziva zbog toga zvanični Rim da podnese velike žrtve.

Istovremeno, i komesar Evropske unije za ekonomska pitanja Oli Ren kaže da je ekonomska situacija u Italiji veoma zabrinjavajuća i da se ta zemlja suočava sa "veoma značajnim" tržišnim pritiskom.

Upravo iz tog razloga inspektori Evropske komisije putuju u Rim na razgovore sa italijanskim vlastima kako bi pomogli toj zemlji da sprovede budžetska kresanja i ekonomske reforme, neophodne za povratak trzišnog poverenja. Paniku unosi to što italijanski troškovi zaduživanja na tržištu obveznica najviši od uvođenja evra i opasno blizu granice od sedam procenata koja je naterala Grčku, Irsku i Portugaliju da traže finansijsku pomoć od EU i MMF-a. Odlazak Berluskonija bi smanjio kamatnu stopu, prema nekim procenama, za jedan odsto.

Italija je najavila paket mera čiji je cilj smanjenje deficita i ogromnog javnog duga, ali bi svejedno lako mogla da bude sledeća žrtva evropske dužničke krize. Da se to ne bi dogodilo, Berluskoni je nedavno u Kanu, tokom samita G20, pristao da MMF kontroliše italijanske finansije, istovremeno odbivši novčanu pomoć.

Monitoring komisiju mnogi Italijani doživljavaju kao poniženje, posle odluke Pariza i Berlina da Rim prozovu kao lošeg đaka.

Ta zemlja, koja je treća ekonomija evrozone, nagomilala je čak 1.900 milijardi evra duga i taj iznos nastavlja da raste. Dug u ovom trenutku čini 120 odsto BDP-a i po tome je od Italije gora samo Grčka.

Ipak, uprkos zabrinutosti, smatra se da je italijanska privreda u solidnijem stanju od grčke, a kao dobra stvar navodi se i to što je veliki deo javnog duga u domaćim rukama.

Najveći problem za evropske partnere bio je u nedostatku poverenja u vladu Silvija Berluskonija da može da sprovede potrebne mere. Uskoro, izgleda, te brige više neće biti.