Lideri EU traže spasonosna rešenja

Sledi sastanak užeg sastava 17 članica zone evra na kojem će se, kako se očekuje, raspravljati o spornim pitanjima koje treba rešiti da bi se usvojio paket mera za izlazak iz krize.

"Složili smo se o rekapitalizaciji banaka, što treba da bude jedan od naših glavnih ciljeva", rekao je poljski premijer Donald Tusk, čija zemlja predsedava EU. On je dodao da je "politički dogovor najbitniji. Blizu smo političkog rešenja, ali ima još mnogo elemenata ovog kompleksnog dogovora“. Prema sporazumu obavezni fondovi banaka treba da dostignu devet posto do 30. juna 2012. godine. U tekstu se ne navodi ukupan iznos potreban za rekapitalizaciju banaka, ali je on prema nekim evropskim izvorima procenjen na 108 milijardi evra. Taj iznos će zavisiti od nivoa grčkog duga koji će banke oprostiti, što je još predmet pregovora. Spekuliše se sa udelom od oko 50 odsto.

Prema izvorima sa samita lidera EU, u dokument je ušla i odredba da su banke u prvom redu dužne da gotovinu pribave na tržištu, i da to neće smeti da čine povlačenjem sredstva iz svojih ćerki banaka u drugim zemljama.

Na takvoj zabrani insistirale su istočnoevropske članice Unije, čije su banke dobrim delom u vlasništvu velikih finansijskih institucija sa sedištem u starim članicama EU. Tokom krize 2007. i 2008. godine, istočnoevropske banke bile su teško uzdrmane kada su matične banke sa zapada, da bi zaštitile svoje ključne operacije, povukle sredstva uložena u filijale u istočnoj Evropi.

Ovog puta, centralne banke na istoku moći će da nadziru tokove kapitala iz matičnih banaka i ako oni ne budu održani na postojećem nivou moći će da intervenišu kako bi sprečile gubitke.

Rumunski predsednik Trajan Basesku izrazio je veliko zadovoljstvo što je EU zaštitila istok od potencijalno opasnog bega kapitala, u trenutku kada su zapadne banke primorane da smanje izdatke.

Zadovoljstvo takvom odlukom izrazile su i vlasti u Rigi, iako su banke u Letoniji u velikoj većini u vlasništvu finansijski dobrostojećih švedskih bankarskih institucija, pa ta zemlja gotovo da i nije izložena opsasnostima prelivanja krize iz Grčke.

Fond za pomoć biće uvećan, ali za koliko

Zemlje evrozone spremne su da višestruko uvećaju specijalni fond za pomoć državama u teškoćama, ali neće objaviti tačan iznos, navodi se u nacrtu sporazuma.

Vođe zemalja evrozone složile su se da uvećaju Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), glavni instrument za sprečavanje širenja dužničke krize na druge zemlje koje imaju evro za valutu, rekao je jedan evropski izvor pozivajući se na taj dokument. Pariz i Berlin se slažu da taj fond, koji sada raspolaže sa 440 milijardi evra, treba uvećati najmanje četiri puta, naveo je jedan diplomatski izvor.

Belgijski premijer Iv Leterm rekao je da kapacitet za intervenciju evropskog fonda za pomoć zemljama u teškoćama (EFSF) treba da bude podignut na nešto iznad 1.000 milijardi evra ili će finansijska tržišta negativno reagovati.

To što neće biti finansijskih detalja u sporazumu moglo bi da razočara finansijska tržišta, kao i ostatak sveta koji očekuju "sveobuhvatan i uverljiv" odgovor sa samita u Briselu.

Postoje dve opcije za povećanje fonda - prva je davanje garancija investitorima za potencijalne gubitke kada daju zajmove osetljivim zemljama u evro zoni, i druga je uspostavljanje jednog ili više specijalnih fondova kojim bi se privukli investitori spolja, kao što su zemlje u brzom razvoju.