Preti im gašenje, a prave čuda na starim mašinama

Nada preduzeća je reorganizacija poslovanja u čemu očekuju pomoć države, u čijem je vlasništvu. I pored ovogodišnje povećane proizvodnje, sav priliv novca odlazi na isplaćivanje dugova.

U Šumadija DES-u radi sedamedeset odsto osoba s invaliditetom, koje ne mogu da nađu posao na drugom mestu.

Radnici Šumadija DES-a su zanatlije koje prave metalne proizvode. U sticanju rutine pomaže im instruktor, koji kaže da zaposleni čuda prave na zastarelim mašinama. Posao im je osmočasovna rehabiltacija tokom koje je instruktor sve vreme prisutan.

“Oni su zadovoljni kada im date da majstorišu. Presrećni su. Imam tu jednog gluvonemog i šta god mu dam on je srećan. Ide mu majstorluk od ruke“, kaže Nenad Bogićević, instruktor proizvodnje

Zaposleni s invaliditetom kažu da su s lakoćom ovladali zanatom. “Može za kratko vreme. Da se opustiš i radiš, i nista vise“, kaže Duško Petrović, radnik Šumadija DES-a.

Stojan Kneževic je bubrežni bolesnik. Iskusan je farbar i uposlenje u ovom preduzeću mu neizmerno znači.

“Osećam se korisnim. Dok nisam radio jednostavno sam sebi smetam, beskoristan. Nema posla, nema para. Ovo bar mi ide radni staž, a i nije teško u odnosu šta sam sve radio kod privatnika i šta sam prošao, ovo mi neki put dođe kao rekreacija“, priča radnik Stojan Knežević.

Ovogodišnja poslovna dobit Šumadija DES-a je pojela blokada računa, kaže rukovodstvo koje spas vidi u sporovođenju unapred pripremljenog plana reorganizacije.

Za razliku od prethodnih godina, i pored velikih dugova, zaposleni redovno primaju plate, ističe rukovodstvo.

“Po prvi put od 2000. godine, bez pomoći države, radnici svojim radom stiču dohodak iz koga se poreskoj upravi uplaćuju sredstva za penziono, invalidsko i zdravstven osiguranje“, kaže Milorad Bajovic, direktor Šumadija DES-a.

S opremom iz prošlog veka Šumadija DES uspešno trči utakmicu savremenog tehnološkog razvoja. Kada bi država u ovu urušenu halu uložila sedam miliona dinara, posla bi bilo za jos pedeset ljudi.