Za 4 dana i kuvanje ručka košta više

Još četiri dana i svako puštanje veš mašine, klima uređaja, ili kuvanje ručka koštaće vas više. Prosečan račun za struju će sa sadašnjih oko 2.500 biti veći za 300 dinara.

Milana i Nikicu Radović koji su pre tri nedelje dobili bebu, sada takođe čekaju novi troškovi. Milan kaže da kalkulacije sa potrošnjom ne može da bude kad je stiglo novorođence, ali smatra da bi ušteda mogla da se postigne kroz promenu vremena za jeftiniju struju.

“Postoji noćna tarifa koja je posle 12 sati i ona je u suštini nepraktična. Možda bi ta tarifa trebalo da bude podeljena na dva dela. Možda naveče od 21 časa do 24 da bude taj povoljniji, kad se može nešto efikasno obaviti i onda eventualno posle ponoći do jutra”, kaže Radović.

Srbija će, i pored poskupljenja, ostati među najjeftinijima u Evropi. Cena struje za domaćinstva srednje veličine (evra po kilovat-času) u Nemčkoj iznose 0,29 evra, Italiji 0,24 evra, a u Grčkoj 0,17 evra. Kada je reč o regionu, Hrvati za kilovat-čas moraju da izdvoje 0,13 evra, Crna Gora 0,10 evra, a Srbija 0,06 evra.

Predsednica Upravnog odbora CEDEF-a, nezavisne ekspertske organizacija koja se zalaže za primenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije Jovanka Arsić Karišić ističe da je do povećanja cene struje moralo da dođe.

"Mi moramo da shvatimo da je struja jedan veoma skup proizvod o kome bi trebalo da vodimo računa i da ga racionalno koristimo", ističe Arsić Karišić.

Ona je dodala da mi kao građani možemo da uložimo sredstva, da menjamo prozore i da radimo izolaciju svojih objekata jer, kako kaže, preko 60 odsto energije odlazi kroz zidove i kroz prozore.

Sem menjanja vremena skuplje i jeftinije tarife, za energetsku efikasnost bi bilo važno promeniti i shvatanje da sem struje postoje i drugi vidovi energije koji bi trebalo više da se koriste.

"Tu postoji gas, tu postoji bio energija, tu postoji geotermalna energija, postoji sunčeva energija. Znate, ti sunčevi kolektori koji mogu da se stave na krovove zgrada, više uopšte nisu skupa investicija, a itekako mogu da doprinesu", objašnjava Arsić Karišić.

Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 odsto tokom naredne dve decenije, a sve veća pažnja se usmerava i ka energiji vetra i energiji iz biomase.