Srpski radnik - uplašen i bez nade

Njihov položaj se, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, sve više pogoršava.

"Zaposleni u Srbiji žive u neprestanom strahu od gubitka radnog mesta jer je broj nezaposlenih, koji ih lako mogu zameniti, ogroman. To je posebno vidljivo u poslednje vreme, otkako je promenjeno radno zakonodavstvo, koje radnike ostavlja na vetrometini. Sada se najavljuju i dalje promene Zakona o radu i siguran sam u to da neće ići u korist radnika", kaže Milić.

Milić ukazuje na to da je sadašnja situacija u privredi i ekonomiji proizvod poslednjih decenija, kada se mnogo toga promenilo – i društvo, i država, i okruženje. Usledile su privatizacije i restrukturiranja preduzeća, mnogo je bilo pogrešnih koraka, ugašena su mnoga radna mesta i nekad velike firme više ne postoje, a otvoreno je malo novih fabrika.

"Mnogi ljudi jednostavno se nisu snašli u novoj situaciji, a i dalje se ne snalaze, o čemu svedoči i to što je među nezaposlenima mnogo starijih od 50 godina koji se nisu prilagodili novim uslovima i nikome ne trebaju, a ne treba ni govoriti o tome kako se oseća čovek koji ostane bez posla i bez primanja. Promene su ogromne jer je od sistema koji je polazio od čoveka, sada u prvom planu kapital i na snazi je najtvrđi, neoloberalni koncept. Prava radnika su sve manja i ide se naruku poslodavcima", ističe Milić.

On kaže da je nesumnjivo potrebno izmeniti radno zakonodavstvo, ali ne na način na koji se to kod nas čini pošto se pri usklađivanju naših propisa u toj oblasti s evropskim to čini uglavnom tamo gde je na štetu radnika.

"Na sastanku s predstavnicima Evropske komisije o usklađivanju našeg zakonodavstva s evropskim istaknuto je da to ne znači ukidanje stečenih prava, a kod nas se to čini, pa se sada govori o mogućem ukidanju troškova za prevoz i topli obrok jer evropsko zakonodavstvo to ne poznaje, ali se zaboravlja da se u Evropi poštuju kolektivni ugovori, da su prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih jasno definisana, da se zarade isplaćuju redovno, da je nemoguće da se porezi i doprinosi ne uplaćuju", kaže Milić.

On napominje da je u Evropi, među radnicima i građanima, veoma razvijena svest o potrebi zajedničke borbe za određena prava, odnosno da je prisutna solidarnost. Toga, ukazuje Milić, u Srbiji nema jer je strah od gubitka posla veliki.

"Nedostaje nam solidarnost na svim nivoima, ljudi su umorni, osećaju se prevarenima i nema kritične mase. Vlada kolektivna apatija, mnogo je energije potrošeno uzalud, nada u pozitivne promene je izneverena, nastupilo je veliko razočarenje i bezvoljnost", ističe Milić.

Da bi se krenulo nabolje, kaže Milić, potrebno je i da privredni ambijent u Srbiji bude takav da dovede prave investitore, koji će imati povoljan ambijent za poslovanje, a da to ne bude dodatno smanjenje radničkih prava.

Zbgo toga je potrebno je i da se uspostavi pravi socijalni dijalog u kojem će svi partneri – poslodavci, država i sindikat – biti ravnopravni.