Beži! Dolazi inspektor

Time je bilo obuhvaćeno 88.190 zaposlenih i tom prilikom inspektori rada zatekli su 905 radnika bez ugovora o radu. Ohrabruje što je, nakon preduzetih mera inspektora rada, 760 osoba zasnovalo radni odnos.

To, možda, jeste mali procenat, ali je dobar korak za suzbijanje rada na crno. Naime, u Srbiji ima mnogo nezaposlenih i već duže brojka je veća od 750.000. Međutim, izvesno je da među onima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima i dosta onih koji rade na crno, odnosno nemaju ugovor o radu. Razloga je mnogo – a među njima je i odluka zaposlenih da ne budu prijavljeni jer je tada zarada veća. Upravo to kažu neki od sagovornika lista Dnevnik, ističući da je do posla teško doći, da su zarade ionako male, a svaki dinar potreban. Kako kaže jedan od radnika koji već više godina tokom sezone na crno radi u građevinarstvu, mora nekako da prehrani porodicu i sve dok može – radiće tako. On napominje da se dešavalo da i van granica naše zemlje radi na sličan način, bez prijave, ali je drastična razlika u oblasti zaštite na radu. Prijavljen ili ne, svaki radnik ima opremu za zaštitu na radu, a slično je i sa zaštitom i obeležavanjem gradilišta.

U Inspektoratu za rad kažu da su preventivno delovanje, ciljana kontrola rada na crno i efikasno postupanje Inspekcije rada, dali dobre rezultate jer oko 84 odsto ukupnog broja onih koji su uhvaćeni da rade na crno sada ima ugovore o radu s poslodavcima, što je deset odsto više nego u isto vreme prošle godine. Istovremeno, podaci ukazuju na to da se smanjuje broj onih koje Inspekcija rada zatiče na radu na crno, kao i da se, nakon inspekcijskog nadzora povećava broj ugovora zaključenih s radnicima koje je Inspekcija zatekla da rade na crno.

Među onima koji rade bez prijave najviše je radnika u građevinarstvu te je Inspekcija rada pojačano kontrolisala rad upravo u toj delatnosti. Vanredne inspekcijske kontrole urađene su kod 215 poslodavca, u oblasti niskogradnje i visokogradnje na gradilištima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Pirotu, na magistralnom putu M1/11 – auto-put Kragujevac, te koridorima 10 i 11.

Pri tome, ukazuju za "Dnevnik” u Inspektoratu za rad, inspektori rada zatekli su priličan broj ljudi koji su radili bez ugovora o radu, a primetno je bilo i da su, u trenutku njihovog dolaska, mnogi radnici napuštali gradilišta. Na pojedinim većim gradilištima utvrđeno je da oko 20 odsto ukupnog broja onih koji rade nije imalo ugovor o radu.

Nakon kontrola, Inspekcija rada je, zbog nepoštovanja odredbi Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, donela ukupno 95 rešenja, kojima je poslodavcima naloženo otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, a doneto je i 24 rešenja o zabrani rada na mestu rada, i to pre svega zbog neposredne ugroženosti bezbednosti i zdravlja radnika na gradilištu. Istovremeno, zbog utvrđenih prekršaja, inspektori rada su podneli 88 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzeća, odgovornih lica u preduzeću i protiv preduzetnika.

Najviše nedostataka utvrđeno je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, početak rada na gradilištu često nije prijavljen, ne postoje elaborati o uređenju gradilišta, zaposlenih nisu stručni, osposobljeni za bezbedan i zdrav rad, te pružanje prve pomoći. Takođe, utvrđeno je i da poslodavac zaposlene, koji rade na radnim mestima s povećanim rizikom, nije uputio na periodične lekarske preglede, da zaposleni ne nose lična zaštitna sredstva (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini...), nemaju odgovarajuću opremu za bezbedan rad...