Laganin: SIEPA je kolateralna šteta

On je na početku konferencije za novinare rekao da ne želi da ulazi u bilo kakvu polemiku, niti da govori o ministru Saši Raduloviću, već samo o rezultatima.

"Strani investitori koji su došli preko programa SIEPA učestvuju, odnosno daju proizvode za 18 % BDP-a naše zemlje. Bilo je teško ovih dana zato slušati komentare o investitorima", rekao je Laganin.

On je naveo da se to negativno odrazilo na našu zemlju, pa čak i da je bilo odustajanja.

Laganin je objasnio da je program podsticaja samo 10 odsto svih aktivnosti onoga čime se bavi SIEPA i da je zbog svog rada Svetska banka svrstala tu agenciju među pet najboljih na svetu.

"Imam utisak da je SIEPA kolateralna šteta političkih sukoba, iz Vlade su dolazili izuzrtno disonantni tonovi, ali ne mogu da kažem da smo izgubili svu podršku vlade", rekao je Laganin.

On je istakao da je na čelu SIEPA bio kao profesionalac, da nije član nijedne stranke i da je svoj posao obavljao savesno.

Odlazeći direktor kaže da iako je SIEPA slala dopise za redovnu mesečnu kvotu sredstava, nije stigao nijedan dinar sredstava u tu agenciju od trenutka najave ministra Radulovića da će ugasiti agenciju, zbog čega je blokiran rad same agencije, i da je u takvim uslovima nemoguće raditi.

"Dao sam ostavku da bi prestali progon i satanizacija agencije i njenih zaposlenih koji traju poslednja dva i po meseca. Nadam se da će nakon moje ostavke to prestati, jer je nije moguće voditi agenciju pod ovakvim uslovima", kaže on i dodaje da je SIEPA predstavljena kao kriminalna grupa, a ne kao vladina agencija. Laganin kaže da stoji iza izjave da ga ministar privrede Saša Radulović progoni, da je "dobijao telefonske pozive", i da je, prema njegovim informacijama, bilo pokušaja da ga protivpravno smene, što može da se proveri u Generalnom sekretarijatu vlade.

Prema njegovim rečima, u SIEPA je istovremeno dolazio veliki broj inspektora Uprave kriminalističke policije, kojima su sva dokumenta stavljena na raspolaganje, a da je dolazila i inspekcija rada "zbog anonimne prijave da se zaposlenima ne daju isplatni listići".

Prethodnih dana u medijima su se pojavile različite informacije o broju radnih mesta koja su otvorena preko programa SIEPA. Tako je bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao da je otvoreno 55.000 radnih mesta, za koje Laganin kaže da se radi o ukupno ugovorenim radnim mestima. 44.000 otvorenih radnih mesta je ugovoreno tokom njegovog mandata a brojka od 16.099 koje je iznelo Ministarstvo privrede su potpuno realizovana radna mesta, objašnjava Laganin.

Laganin je naveo i da je ugovorima o davanju podsticaja investitorima od osnivanja SIEPA predviđeno otvaranje 55.000 radnih mesta i da je realizacija tih investicija u toku, tako da je sada nemoguće dati tačan broj novozaposlenih. On je objasnio i da je za realizaciju tih investicija potrebno određeno vreme i da se one nalaze u različitim fazama.

"Istina i rezultati su na strani SIEPA, vidljivi su golim okom, i omogućili su stabilnost velikom broju porodica", rekao je Laganin naglasivši da su investicije za koje su davani podsticaju dale višestruke efekte, i zbog uključivanja lokalnih dobavljača.

Prema njegovim rečima, objavljivane su dezinformacije i da je proteklih dana obesmišljavan rad agencije.

"Bez nas naši izvnoznici ne bi mogli da podnesu troškove i ne bi mogli da dođu do kupaca. Na primer, izvoz nameštaja je povećan sto odsto zbog sajma "Nebo" koji smo organizovali u Rusiji. Srbija je ove godine imala istorijski izvoz od skoro 27 % a to je u velikom delu povezano sa stranim kompanijama. Teško mi je zato zbog zluradih komentara, i ne mogu da govorim da li je Srbiji potrebna SIEPA ili ne. Mogu da kažem da smo omogućili da se 500 kompanija predstavi svetu, potrošili smo mnogo novca na stranim sajmovima, koji nisu jeftini i sve to može da se proveri", rekao je Laganin.

Na pitanje B92 kako komentariše navode ministarstva da niko nikada nije kontrolisao oko 240 preduzeća kojima su isplaćeni podsticaji, Laganin je ocenio da to nije toliko veliki broj kompanija da se nad njima ne bi imala kontrola. Prema njegovim rečima , SIEPA nije imala potrebna ovlašćenja da bi kontrolisala da li investitori ispunjavaju preuzete ugovorne obaveze, da je kontrola bila organizovana tako da kompanije dostavljaju izveštaje ovlašćenih revizora o ispunjavanju obaveza, da je te izveštaje SIEPA slala Ministarstvu privrede, koje je jedino ovlašćeno da raskida ugovor i aktivira bankarsku garanciju.

"Ukoliko je investitor izvršio sve ugovorene obaveze ne možete mu raskinuti ugovor zbog garancije jer on nije mogao da zna da se radi o spornim garancijama ili da će neka banka otići pod stečaj", objašnjava on.

On je naveo i da su sredstva investitorima išla iz tog ministarstva, koje se ranije zvalo Ministarstvo ekonomije, da je ministarstvo zaključivalo ugovore, a da je SIEPA u tome imala administrativnu ulogu da objavljuje pozive, prikuplja ponude, bude uz investitora tokom realizacije projekta kako bi pomogla u otklanjanju birokratskih prepreka.

Laganin je naveo da je program o podsticaju investicija usvojen 2006. godine, i da je od tada promenjen veći broj vlada, ocenjujući da je taj program dao "izuzetne rezultate". Ocenjuje da je Srbiji potrebna agencija kao što je SIEPA i da se na iskustvu Hrvatske može videti koliko bi njeno gašenje bilo pogrešno, jer je u toj zemlji slična agencija dva puta gašena i tri puta osnivana.

Podsetimo, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) podneo je juče zahtev Vladi Srbije za razrešenje sa te funkcije, nakon što je ministar Radulović najavio gašenje te agencije.