Dogovor: Južni tok kreće za 13 dana

Godinu dana posle početka radova na Južnom toku u ruskom gradu Anapi, posao počinje i u Srbiji.

Na današnjem sastanku s direktorom Gasproma Aleksejem Milerom, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istakao je da je gasovod Južni tok jedna od najvrednijih investicija u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

"Izgradnjom gasovoda Južni tok Srbija ostaje dosledna u ispunjavanju Energetskog sporazuma koji je potpisala sa Ruskom Federacijom. U interesu i Srbije i Rusije je da se taj sporazum sprovede, a za Srbiju je važan jer naša zemlja postaje regionalni energetski centar", istakao je premijer Dačić.

Gasovod Južni tok je vredan 1,7 milijardi evra, a značajan deo radova će izvoditi domaće kompanije.

Na današnjem sastanku su razmatrane mogućnosti da jedan krak ovog gasovoda ide ka Makedoniji, jedan ka Republici Srpskoj, a planira se da jedan krak transportuje gas ka Kosovu i Metohiji, što bi obezbedilo regionalnu stabilnost u snabdevanju gasom.

Narednih dana će biti utvrđeni svi tehnički detalji i parametri za početak radova na gasovodu Južni tok.

Dačić je ranije danas izjavio da je veoma važno da što pre počne izgradnja Južnog toka, naglasivši da je u pitanju veliki projekat, čija je vrednost, kada je samo izgradnja u pitanju, nešto manja od dve milijarde evra.

"Ključno pitanje je početak izgradnje Južnog toka", rekao je Dačić danas na centralnoj državnoj ceremoniji povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Direktor Gasproma Aleksej Miler je osim sa premijerom Dačićem razgovarao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

Vučić i Miler istakli su značaj potpisivanja sporazuma o finansiranju i izgradnji gasovoda Južni tok, kao i sporazuma između Srbijagasa i Gasproma o transportu gasa.

Na sastanku su razmatrane mogućnosti o vraćanju starih dugova, i zaključeno je da se do kraja godine moraju pronaći načini da se oni zatvore.

Predsednik Tomislav Nikolić je, tokom sastanka s Milerom, ukazao na značaj realizacije projekta gasovoda Južni tok.

Nikolić je naveo da realizacija tog projekta Srbiju "podiže za jednu lestvicu u regionu i promoviše je u značajan ekonomski faktor ne samo na Balkanu, nego i u celoj Evropi", saopštio je kabinet

predsednika Srbije.

Tokom sastanka, u kojem je učestvovao i direktor NIS-a Kiril Kravčenko, predsednik Gasproma istakao je da je Južni tok jedan od najvećih projekata u Evropi i zahvalio srpskoj strani za rad na rešavanju svih pitanja potrebnih za otpočinjanje izgradnje gasovoda.

Govoreći o ostalim projektima Gasproma, Miler je naveo da je bilo određenih nesporazuma sa Ministarstvom energetike Srbije, kada je u nekim aspektima primećeno odsustvo saradnje i bilo kakvog dijaloga sa NIS-om, navodi se u saopštenju.

Miler je izrazio nadu da će sve te teškoće biti vrlo brzo otklonjene i svi nesporazumi rešeni.

Miler i Nikolić su razgovarali i o novim projektima koje NIS namerava da realizuje u Srbiji i u regionu.

Ruska strana predložila je da prilikom početka izgradnja gasovoda Južni tok u Srbiji svečano budu potpisani Sporazum o transportu gasa kroz Srbiju, Sporazum o finansiranju srpskog udela i poseban ugovor s Vladom Srbije, piše u saopštenju.

"Značajniji radovi od sledeće godine"

Aleksej Belogorjev iz Insituta za energetske strategije, smatra da je realno da radovi na Južnom toku u Srbiji počnu do kraja ove godine.

Ipak, značajnija građevinski posao ne bi trebalo očekivati pre sledeće godine.

"Realna izgradnja počeće kada se pojavi i finansiranje. A ono će, po svemu sudeći, da bude kao i sa Bugarskom, dobićete dugoročni kredit na 20, 30 godina, a novac bi se vraćao od tranzita gasa", objašnjava on.

"Dakle, sada se razgovora o tome koji će biti uslovi kredita i koji deo od tranzita će ići da otplatu kredita koji će verovatno biti pod povoljnijim uslovima- moguće kao i za Bugarsku sa kamatom od 4,25 odsto godišnje", ocenjuje Belogorjev.

Problemi u komunikaciji između srpske i ruske strane neće, prema mišljenju ruskih stručnjaka, dovesti u pitanje posao između Moskve i Beograda.

"Geopolitički interesi i pitanje energetske bezbednosti prevazilaze značajno pitanje ekonomske isplativosti. Ali sada nema natrag jer je sve otišlo prilično daleko, tako da se taj projekat neće napustiti - biće svakako realizovan. Tako da, hteli - ne hteli, moraju da uzmu realnu ekonomsku situaciju država na Balkanu i da izađu u susret praktično svima", kaže Belogorjev.

Srpska strana navodi da je već gotov projekat izvodljivosti i izvršena eksproprijacija zemljišta.