Stočarstvo u Srbiji odumire

Stručnjaci ukazuju da bi izvoz junetine doneo našem budžetu znatna sredstva, ali da mi koristimo tek dvadeseti deo mogućnosti koje nam pruža evropsko tržište.

Nekada je Evropa srpsku junetinu plaćala više zbog njenog kvaliteta-sada ta grana stočarstva odumire.

Najnoviji podaci pokazuju da je 2006. u Srbiji bilo 600 hiljada regiostrovanih grla junadi, sada ih je 155 hiljada-i verovatno jos toliko u sivoj zoni

Iako već 13 godina imamo mogućnost da bez carina izvozimo juneće meso na tržište Evropske unije, tu šansu nismo iskoristili -2006. izvezli smo 2300 tona, a ove godine skoro 7 puta manje-između 300 i 400 tona.

Glavni uzrok, prema većini ocena, pogrešna politika koju je godinama vodila država, a u kojoj nije bilo mesta za pomoć stočarstvu.

"Ne postoji nikakav primeren oblik finansiranja u ovom sektoru, je dovelo do toga da smo sada zatrli jedan veliki potencijal. Ono što je alarmantno to je da smo prošle godine uspeli na jedvite jade da plasiramo 1.500 tona a ove godine je to samo 300", kaže Ljubormir Jovanović iz Udruženja za poljioprivredu.

Stručnjaci ukazuju i da bi proizvodnja i prerada junećeg mesa zaposlla više ljudi nego samo ratarstvo, a sam izvoz tih prerađevina daleko je unosniji od izvoza sirovina.

"Mi moramo da napravimo dobar poslovni ambijent da ljudi naši farmeri, ne moraju da izvoze živu telad nego da ih ovde tove i da više faze prozvodnje koristimo kao izvoz i za domaće potrebe. Nadam se da ćemo makar uspeti da zaustavimo taj pad, a potom i da pokrenemo unapred jer govedarstvo i stočarstvo je vrlo sprecifična grana poljopirevrede koja traži dugoročno ulaganje", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore.

Za kupovinu teleta potrebno je između 300 i 400 evra, navodi naš sagovornik, ono se tovi 2 godine, a jedan od većih troškova je i skupa stočna hrana. Državne subvencijje nisu dovoljne da pomognu uzgajivačima, zato je planirano da se privuku domaći i strani investitori i investicioni fondovi, sa kojima se već pregovara.