Afera mleko: Gubimo 50 miliona evra

Ipak, kako ističu eksperti, najbitnije je da su mleko, kao i meso i jaja na tržištu Srbije bezbedni i da nema opasnosti po zdravlje potrošača.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Željko Brozović izjavio je da će najveću štetu od novonastale situacije, nažalost, najviše trpeti farmeri, jer su "uložili mnogo truda da proizvedu zdravo i kvalitetno mleko".

"Ovo je šteta koja nikom nije bila potrebna, a koja je trenutno nemerljiva u celom agorindustrijskom biznisu, ali ono što je dobro je da ipak pijemo ispravno mleko", istakao je Brozović, napominjući da su okvirni gubici na mesečnom nivou pedesetak miliona evra.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić rekao je da najveću direktnu štetu od afere sa mlekom imaju vlasnici farmi sa muznim kravama i mlekare, a indirektnu potrošači.

"Najveću korist imaće uvoznički lobi koji će ovaj prazan prostor na tržištu mleka iskoristiti da uveze visokosubvencionirano mleko i mlečne prerađevine iz EU", ocenio je Ševarlić. Na pitanje da li ima informacije o tome da li se takvo mleko već uvozi i iz kojih zemalja, Ševarlić je rekao da je to sada teško reći i "da ćemo videti čije će se mleko pojaviti na rafovima".

Ševarlić nije želeo da iznosi procene o tome kolika će biti finansijska šteta, istakavši da je za to rano, jer "ne znamo do kada će ovo trajati".

Taj stručnjak je ukazao da glavni problem leži u neusaglašenosti pravilnika o stočnoj hrani i novog pravilnika o mleku i mlečnim prerađevinama, objasnivši da je prvi ostao sa starim standarima koji su neuporedivo tolerantniji na prisustvo aflatoksina, a drugi je daleko rigorozniji po tom pitanju.

"To teško može da se uskladi dok ne dođe i do promene pravilnika o stočnoj hrani", zaključio je Ševarlić.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić složio se da će u ovoj situaciji u prvom momentu najviše trpeti farmeri i upozorio da će, ukoliko se ova dešavanja ne zaustave na vreme, "trpeti svi zajedno", a prvenstveno država, i to ekonomski.

"Ne treba da zaboravimo da je naš stočni fond inače ugrožen, desetine godina farmeri odolevaju ovoj krizi... i na kraju tako iscrpljeni neće moći da izdrže dugo ovaj period", naglasio je Glamočić ponoviši da što pre treba stabilizovati situaciju.

Radi se o neprocenjivoj šteti, tvrdi Glamočić, podsećajući da Srbija ima 0,3 uslovna grla po hektaru, a evropske zemlje dva do tri, što je 10 puta više. Već smo na ivici ugroženosti, a ukoliko se ova situacija ne reši to bi bila katastrofa, jer se ovaj sektor ne bi nikada više oporavio, rekao je Glamočić.

On očekuje da se problem sa mlekom vrlo brzo reši, za nedelju do dve dana, a srž rešenja problema je kontrola hraniva, pre svega kukuruza, uvođenje nekih drugih alternativnih žitarica - ječma, pšenice, biranje najboljeg apsorbenata mikotosina.... Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski rekla je Tanjugu da se prethodnih dana otkup mleka obavljao uoobičajeno, ali da su jutros dobili informaciju da neke mlekare, među kojima je i Somboled, omogućavaju proizvođačima da isporuče samo 50 odsto proizvedenog mleka.

"Naša deca piju mleko koje proizvodimo na našim farmama, jer znamo čime i kako hranimo svoje životinje i mleko koje potrošači piju u Srbiji nije ni za jedan odsto lošije od mleka iz evropskih zemalja kad su u pitanju aflatoksini i može se slobodno piti i koristiti", savetovala je Bugarski.

Ona je napomenula da je važeći pravilnik do pre dve godine bio u skladu sa regulativama koje su dozvoljavale 0,5 jedinica aflatoksina u litri mleka, što je bio slučaj i EU do 2000. godine.

Više od stotinu proizvođača mleka sa teritorije Ribarske reke upozorilo je juče da će, ukoliko se obustavi otkup mleka, morati da smanje broj grla i zbog toga su Ministarstvu poljoprivrede uputili zahtev da se hitno ispita prisustvo aflatoksina u tom proizvodu, kako bi dokazali da je njihovo mleko ispravno.

Istakavši da proizvođači više nemaju zalihe stočne hrane, stočari ne mogu znati ima li toksina u hrani koju kupuju.