Ilić krivi grad za Prokop

Ističući da loklane samouprave svojim nerealnim dažbinama koče gradnju u Srbiji, Ilić je rekao da Prokop godinama ne može da se napravi zato što grad traži od investitora 300 evra po kvadratnom metru za planirani komercijalni deo u stanici.

"Zašto Prokop ne može godinama da se napravi - pa zato što grad traži 300 evra po kvadratu za 120.000 kvadrata koliko je predviđeno da se izgradi komercijalnog dela na Prokopu, što je 36 miliona evra", rekao je Ilić.

Koji god investitor da dođe, prema njegovim rečima, vidi da tamo već ima i voda, kanalizacija i trafo stanica, tako da im se teško može objasniti zašto treba sve to ponovo da plate.

"Kažu zainteresovani investitori - pa kako da platimo za trafo stanicu kada već ima trafo stanica, a vi kažete - pa takav je zakon", rekao je Ilić, objašnjavajući u kakvoj situaciji su potencijalni ulagači.

Ilić je kazao da je kompletna infrastruktura urađena za železnicu, ali da je predviđena i za komercijalni deo. Ministarstvo zbog toga želi da se kroz novi zakon o planiranju i izgradnji, koji će biti gotov u narednih pola godine, plaćaju samo stvarni troškovi i ništa više od toga, istakao je Ilić.

"Ne shvata se da izgradnjom Prokopa grad dobija 'Savski amfiteatar', najbolju lokaciju u Beogradu od 86 hektara u komadu, koja može da donese milijarde evra", naveo je ministar.

Generalni direktori Železnica Srbije Milovan Marković i Fonda za arapski ekonomski razvoj Al Bander potpisali su 10. decembra 2012. Ugovor o kuvajtskom kreditu za gradnju Prokopa od 25 miliona evra.

Srpske železnice već su započele pripremu tenderske dokumentacije, a čitav posao može da bude završen za dve godine. Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema najavi srpskih železnica, da bude izgrađena za tri godine.

Kada Prokop počne da radi stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađordeve ulice, i na taj način biće skraćene linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad, a 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru biće oslobođeno za gradnju.

Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je 90-tih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.