Nenaplativo 92,5 % poreskog duga

Pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije Rada Kostić precizirala da je ukupan dug koji se ne može naplatiti oko 333,29 milijardi dinara.

Najnoviji objavljeni spisak dužnika se 80 odsto poklapa sa onim iz januara ove godine kada su firme na ime neplaćenih poreza i doprinosa dugovale ukupno oko 323 milijardi dinara.

"Kamata za jedan kvartal iznosi pet odsto (20 odsto godišnje), pa kada izračunate vidite da je uvećanje duga po tom osnovu drastično", ocenila je Kostićeva.

Kostićeva je precizirala da je kamata dva puta veća od glavnice duga i da iznosi 242 milijarde dinara.

"Taj podatak zapravo govori o starosti duga. Neki dugovi su stariji od pet, pa i više od 10 godina, poput dugova banaka koje su prve na spisku. Zbog toga je problem zaostalih dugova iz prošlosti potrebno što pre rešiti", ocenila je Kostić.

Pomoćnica direktora PUS je precizirala da je kod 188 preduzeća koja se nalaze na spisku pokrenut stečajni postupak, njihov dug je 190 milijardi dinara i nije naplativ jer Zakon o stečaju zabranjuje PU pokretanje mera prinudne naplate.

Iz registra Agencije za privredne registre brisano je 124 firmi jer je nad njima pokrenut automatski stečaj, ali je ostao njihov dug od 43 milijarde dinara, koji je takođe nemoguće naplatiti jer ta preduzeća praktično više ne postoje.

Slede zatim 93 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju ili privatizaciji čiji je dug 79 milijardi dinara. Problem je, naglasila je Kostićeva, što i kod firmi u restrukturiranju ne postoji mogućnost naplate, jer ako se na to PU odluči, njoj sledi kazna od 300.000 dinara, a odgvornom licu 50.000 dinara.

Do sada je problem neuplaćenih doprionosa za radnike koji rade u tim firmama rešavan tako što je vlada donosila zaključak o povezivanju staža.
No, Ustavni sud je ocenio da više ne može na takav način da se povezuje staž, objasnila je Kostić.

Jedina "šansa" za naplatu duga, naglasila je Kostićeva, možda postoji kod firmi kojima je zbog nekih nepravilnosti oduzet poresko identifikacioni broj (PIB). Te firme duguju 16 milijardi dinara, pa ukoliko bi se te nepravilnosti uklonile, naplata duga bi bila moguća.

Poreska uprava ne treba da vodi socijalnu politiku, već da napalćuje poreze

Situacija nije ništa drugačija kada je reč o preduzetnicima.

Dug preduzetnika na ime glavnice je u januaru iznosio 2,98 milijardi. Kostićeva je kazala da je kod svega 96 preduzetnika (14 odsto) naplativ dug u ukupnom iznosu od oko 1,2 milijardi dinara. Prema nenim rečima, PU svakodnevno preduzima mere prinudne naplate.

"Ima preduzeća koja još uvek se bore za opstanak, za život, imaju sklopljene ugovore. Naravno, nije PU ta koja treba da vodi socijalnu politiku, već treba da naplaćuje poreze, ali kad blokiramo firme onda se digne kuka i motika, pobune se radnici, uslede blokade po Beogradu i unutrašnjosti Srbije", navela je Kostićeva.

Kostićeva je, ipak, naglasila da je nesporan efekat objave spiskova jer je povećana naplata dugovanja pre samog publikovanja liste. Prema pomoćnici direktora PU, naplata javnih prihoda je u prvih šest meseci ove godine bila veća za devet odsto, nego u istom periodu lane, a budžetskih prihoda za oko 2,1 odsto.

Kostić smatra da problem zaostalih dugovanja nije moguće rešiti donošenjem zakona o otpisu duga, jer bi onda u neravnopravnom položaju bili oni koji redovno izmiruju svoje obaveze.

"Meni bi bilo logično da se svima prizna pravo na otpis kamate i onima koji su platili i onima koji nisu, s tim što bi se onima koji su platili to računalo kao poreski kredit za neke njihove buduće poreske obaveze", sugerisala je Kostićeva.

PU je u obavezi da kvartalno objavljuje pomenute spiskove po Zakonu o poreskom postupku i administraciji čija je primena počela početkom 2012..