Merima nestala sa mape Kruševca

Vršnjakinje srpske industrijalizacije nema ni pod imenom Henkel Merima, koje je dobila posle tenderske prodaje bečkom Henkelu, 31. oktobra 2002. godine. Gubljenje imena odigravalo se lagano, a pogoni u Kruševcu postali su sastavni deo firme koju je Henkel formirao u Beogradu pod imenom Henkel Srbija.

Kruševljani gotovo da i nisu primetili nestanak Henkel Merime sve dok Regionalna privredna komora Kruševac ovih dana nije objavila statističke podatke o spoljno-trgovinskoj razmeni Rasinskog okruga za prvi kvartal 2012. Vrednost izvezene robe, u odnosu na isti period lane, smanjena je čak za 35,8 odsto, a uvoza za 293.

Razlog nije u smanjenoj privrednoj aktivnosti, već zato što u statistički izveštaj od 1. januara ove godine ne ulaze rezultati Henkel Merime, kao prošle. Henkel Merima naprosto više ne postoji pod tim imenom. Henkel je Merimu, osam godina posle privatizacije, prisajedinio jedinstvenoj kompaniji u Srbiji Henkel Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Za privredu Rasinskog okruga statistički nestanak Henkel Merime, najvećeg aktera spoljno-trgovinske razmene, izmeštanje sedišta preduzeća iz Kruševca u Beograd, nije bila dobra vest. Doduše, Henkel Merima jeste bila najveći izvoznik, ali i uvoznik na području Regionalne privredne komore Kruševac, tako da sada za lidera slovi aleksandrovačka Vino Župa, koja je i do sada ubedljivo bila najveći neto izvoznik.

Henkel je u modernizaciju i razvoj Merime investirao oko 50 miliona evra (oko sedam više od ugovorne obaveze), uspostavio standarde kakve imaju njegove najrazvijenije fabrike, povećao produktivnost i ispunio sve uslove da bude obećani centar za snabdevanje regiona sa oko 50 miliona ljudi i to iz Kruševca.

Takođe je, bez obzira na jako dobro plaćen dobrovoljni socijalni program na spisak nezaposlenih u Kruševcu dodao gotovo hiljadu radnika, piše Politika.