Kazna za podstanara i do 500 evra

Međutim, izmene Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisuju da će stanodavac koji ne prijavi podstanare platiti kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Istu visinu kazne platiće i podstanar koji u roku od osam dana od trenutka nastanjenja na novoj adresi ne prijavi svoje prebivalište.

"Prvi put otkako postoje podstanari na ovim prostorima, oni mogu da prijave svoje prebivalište ili boravište na adresi na kojoj zaista stanuju. I to više neće biti stvar dobre volje njihovih stanodavaca, već njihova zakonska obaveza. Sada ćemo konačno znati tačan broj podstanara u Srbiji, pa i u Beogradu, gde ih najviše ima. Oni će biti evidentirani u policiji i tamo gde zaista stanuju“, navedeno je u saopštenju koje potpisuje Udruženje podstanara Velegrad, jedina nevladina organizacija koja štiti prava podstanara. Prema njihovim rečima, dosadašnja situacija u ovoj oblasti prouzrokovala je velike probleme podstanarima i državi, a posebno policiji i Vojnom odseku Ministarstva odbrane.

"Hiljade ljudi u Beogradu stanuje u jednom kraju grada, a fiktivno je prijavljeno u drugom. To čine kako bi mogli da ostvare svoja prava u ovom gradu: upis u Nacionalnu službu za zapošljavanje, kupovinu markice za prevoz za nezaposlena lica, upis deteta u predškolsku ustanovu i slično. Recimo, službenici u Ministarstvu odbrane imaju obavezu na urednu adresu“, navodi se u Udruženju i dodaje da podstanari na fiktivnim adresama svesno čine prekršaj za koji su, dok nisu stupile izmene zakona, mogli biti kažnjeni novčanom, ali i zatvorskom kaznom.

Izmene zakona propisuju da stanodavac ima zakonsku obavezu da omogući podstanaru da bude prijavljen.

"To može izvršiti tako što će mu učiniti dostupnom svoju ličnu kartu i vlasnički list ili ugovor o otkupu-kupoprodaji stana ili rešenje o nasleđivanju. Dakle, on i ne mora da se pojavi u Policiji, odnosno podstanar tamo može otići sam, a stanodavac ne može, jer podstanar mora lično potpisati prijavu o promeni adrese“, saopšteno je iz Udruženja Velegrad.

Podstanarima je oduvek bio pravni interes da budu prijavljeni na adresi na kojoj zaista i stanuju, ali su stanodavci najčešće odbijali da ih prijave, a da pritom podstanari nisu mogli da ih nateraju na to. Gazde su uglavnom odbijale to da učine u strahu od poreza, što je bio i razlog odbijanja da zaključe sa podstanarom ugovor o zakupu stana, jer se poreska obaveza zasniva prijavom prihoda od zakupnine u Poreskoj upravi.

"Izbegavanje poreza nikome ne koristi: ni stanodavcima, ni podstanarima, ni državi. Prvi se osećaju kao ilegalci u sopstvenoj državi, drugi svesno čine poreski prekršaj, a država, ionako siromašna, ostaje bez prihoda. A kada između prvih i drugih dođe do spora, oni s punim pravom traže pravni zaštitu od te iste države“, smatraju u Udruženju.

Treba napomenuti da porez od 20 odsto od mesečne kirije stanodavac plaća samo ako potpisan ugovor sa zakupcem overi i u sudu, što nije obavezno.