Srbija godišnje izgubi 25.000 ljudi

Trećina ukupne populacije živi na prostoru između Beograda i Novog Sada, a razlike u zaradama između stanovnika, nekada i susednih gradova, idu i do 12 puta.

Ovo su samo neki od pokazatelja regionalne polarizacije Srbije, ističe Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj, i dodaje da je privredna snaga Srbije koncentrisana u Beogradu i Južnobačkom okrugu.

On kaže da je „zarada u Novom Sadu 12 puta veća nego u susednom Opovu. Stopa nezaposlenosti u Lebanu je četiri puta veća nego u Petrovcu. Crna Trava je izgubila 87,6 odsto stanovnika, a Preševo ima porast od 31 odsto za 40 godina. Dohodak po stanovniku Beograd - Tutin je 12 prema 1“.

Na pitanje kako smanjiti tolike razlike, Eždenci kaže da „postoji čitav niz mera - različiti oblici podsticaja nerazvijenim regionima, kroz subvencije, povoljne pozajmice, garancije, poreske olakšice, kapitalna ulaganja. Ključno je ulaganje u infrastrukturu“.

On navodi da su u ovoj godini dva programa najznačajnija za podsticanje razvoja regiona. Jedan je za oživljavanje velikih industrijskih centara i devastiranih područja, a drugi je podsticanje regionalnog razvoja u nerazvijenim opštinama.

„Prvi podrazumeva podsticaj za otvaranje novih radnih mesta od 4.000 do 10.000 evra ako je investicija najmanje 500.000 evra i ako se zapošljava bar 50 radnika. Za drugi je opredeljeno 100 miliona evra, koji će biti uloženi u prerađivačku industriju, za podsticaj preduzetništva i zapošljavanje u nerazvijenim opštinama. Interesovanje postoji“, objašnjava Eždenci.

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj kaže i da ne treba da iznenađuje što je broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao za 12 odsto u vreme krize.

On objašnjava da je taj sektor najfleksibilniji i najmobilniji sektor privrede. „S druge strane, suočeni sa gubitkom posla ili smanjenjem primanja, umesto u investicije potrošačkog tipa građani se odlučuju da otvaraju svoja preduzeća i radnje, da uposle sebe i obezbede sebi egistenciju“, kaže on.

Srbija šesta na listi demografski najstarijih zemalja sveta

U Srbiji živi oko 1,3 miliona starijih osoba od 65 i više godina, što čini 17,4 odsto stanovnika, a siromaštvo je jedan od osnovnih problema sa kojima su suočeni, kaže predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović.

Na listi demografski najstarijih zemalja sveta, Srbija zauzima šesto mesto sa prosečnom starošću stanovnika od 40,7 godina i to iza Japana, Nemačke, Italije Finske i Bugarske, podsetio je Radovanović.

Sve demografske projekcije govore da će se starenje područja naše zemlje sa niskim natalitetom nastaviti i da će se broj osoba sa 65 i više godina povećati za trećinu u 2025. godini, a njihov udeo u ukupnom stanovništvu kretaće se između 22 i 27 procenata. To znači da će do tada, jedna četvrtina stanovnika biti starija od 65 godina, a broj stanovnika starijih od 80 godina će se utrostručiti, objasnio je Radovanović.

Radovanović je podsetio i na rezultate ankete iz 2007. godine prema kojima je stopa siromaštva starijih osoba u Srbiji 9,6 odsto i veća je nego prosečna stopa siromaštva koja iznosi 6,6 procenata. U Srbiji ima oko 100.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja, kaže stručni saradnik Crvenog krsta Srbije za zdravstvo Nataša Todorović.