Nije trebalo prihvatiti arbitražu

Davinić, koji je 2005. potpisao ugovor o iznajmljivanju satelita sa izraelskom kompanijom Imidžeset, je naglasio da je „suma za naknadu štete neumerena“.

„Ono što su naši advokati očekivali bilo je da ćemo spor dobiti, ili u krajnjem slučaju da će simbolična suma od milion evra biti data kao neka kompenzacija za moguće izgubljeni posao“, kaže on.

„Međutim, ovo je neumerena suma i postavlja se pitanje kako je do te presude došlo“, rekao je Davinić za RTS. On je 2005. potpisao ugovor o iznajmljivanju satelita od izraelske firme "Imidžset", koji nije realizovan, jer je protiv njega pokrenut sudski postupak zbog zloupotrebe službenog položaja. Podsetimo, Srbija je 2008. godine izgubila spor pred arbitražom u Parizu i presudom je obavezna da plati izraelskoj kompaniji oko 36 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita koji je 2005. potpisao Davinić. Srbija se potom žalila Londonskom sudu, ali je izgubila i taj spor i iz budžeta će morati da plati dodatnih i 1,38 miliona dinara na ime sudskih troškova.

Odbrana Srbije se zasnivala na tvrdnji da Prvoslav Davinić, kao ministar odbrane SCG nije imao ovlašćenja za potpisivanje ovog ugovora.

U odgovoru zastupnika izraelske firme Imagesat navodi se da je Davinić, u vreme potpisivanja Ugovora bio ministar odbrane i da je imao i stvarno i očigledno ovlašćenja da ga zaključi. Tužilac je, kako se dodaje, tvrdio da je Ugovor bio predmet ekstenzivne diskusije i pregovora, koje su kulminisale potpisivanjem Ugovora 4. juna 2005.

U rešenju Visokog suda pravde Velike Britanije, u koju je list Danas imao uvid navodi se da je Srbija dužna da izraelskoj firmi Imagesat - plati iznos od 37.105.012 evra, koji obuhvata oko 30.532.967 miliona evra, kao obeštećenje, dok iznose u visini od 4.640.746 i 1.931.299 evra treba platiti na ime kamata.

Takođe, Srbija je dužna da plati tužiocu i 112.500 dolara, odnosno polovinu troškova arbitraže, koje je platio tužilac. Srbija, po toj odluci, treba da isplati tužiocu kamatu i od februara ove godine sve do isplate celokupnog iznosa i to po dnevnoj stopi od 5.335 evra.

Homen: Smanjiti dug i izbeći plenidbu imovine

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže da je cilj srpske strane da se smanji iznos novca koji treba platiti Izraelcima. On navodi da će to „biti jako teško, jer postoji arbitražna presuda, a postoji i izvršna presuda britanskog suda, koja jasno kaže da joj na ime naknade štete država Srbija duguje 37 miliona evra i za troškove arbitražnog postupka“.

„Druga dimenzija je da se pokuša da se za taj novac od izraelskih firmi dobiju određeni proizvodi iz Izraela, kao što su sistemi za navodnjavanje ili ako ne bude bilo moguće, neki proizvodi vojne ili naftne industrije. Nesporno je da Republici Srbiji ne trebaju satelitske usluge“, kaže Homen.

"Izraelska firma, siguran sam, želi da nastavi da posluje sa Srbijom i drugim zemljama u regionu i postoji mogućnost da se za određeni, ne možda veliki iznos, umanji celokupna vrednost posla, a nakon toga da se razgovara o uslugama koje bi dobili", kazao je Homen i kazao i i da taj iznos može biti umanjen, jer Srbija nikada nije koristila usluge satelita.

Srbija će tražiti da izvršna presuda arbitraže u slučaju "satelit" bude odložena na još 60 dana, kaže za B92 Slobodan Homen i dodaje da bi Izraelci posle isteka tog roka od 60 dana mogli da počnu plenidbu imovine Srbije u Britaniji.

Istovremeno, predsednik Srbije Boris Tadić kaže da pitanje angažovanja satelitskog snimanja za bilo koju zemlju, pa i Srbiju, nije sporno sa bezbednosnog gledišta. On je rekao da u slučaju aktuelne afere nije sporna bezbednosna, već ekonomska dimenzija ugovora.

Takođe, ministar ekonomije Mlađan Dinkić naglašava da "ako niko ne bude krivično odgovarao zbog ugovora sa Izraelcima onda je jasno da neko štiti glavne aktere ove afere" i dodaje da "koliku odgovornost ko snosi treba da kaže pravosuđe i ovde će neko morati da ide u zatvor!“.

Odgovorni i oni koji nisu na vreme reagovali

Odgovornost u „slučaju satelit“ je podeljena. Na jednoj strani su direktni akteri afere koji su sklopili katastrofalan posao, a na drugoj su oni koji su svojim postupcima uzrokovali da Srbija nema šanse na sudu. Otuda će posebna pažnja komisije biti posvećena sudstvu kako bi se pronašao krivac za to što Davinićev ugovor nije proglašen korupcionaškim, što bi Srbiji omogućilo da ne izgubi spor u Parizu i Londonu. Ugovor o iznajmljivanju satelitskih usluga sklopio je tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić, i to na 45 miliona. Izraelci su naknadno, pošto nije uplaćena prva tranša 4. novembra 2005. godine, nudili ceo posao za oko 20 miliona. To je bio osnov i za sumnju - ko se ugradio za 20 miliona.

Dokumentacija sa koje je skinuta oznaka državne tajne odgovor na to pitanje ne pruža, ali u Vladi niko ne isključuje mogućnost da istraga koja će biti pokrenuta da odgovor i na to pitanje.

Kada je reč o toku novca u ovoj aferi, sumnja se da je i on išao u dva pravca - prvi onima koji su osmislili ceo posao i katastrofalan ugovor, a drugi u pravosuđe, gde je istraga protiv Davinića tapkala, iako je mogla da dovede do toga da se Srbija lagano izvuče iz cele stvari.

Na koji način je sklapan posao od 45 miliona evra, koliko stoji u ugovoru sa izraelskom kompanijom „Imidžset“ o iznajmljivanju satelitskih usluga, svedoči i činjenica da je, sudeći po dokumentaciji, kao posrednik u poslu bio fudbalski menadžer. Ovlašćenje firmi „Carmina Creek Corporation“ sa Devičanskih Ostrva, a čiji je direktor menadžer Milan Ćalasan, potpisao je bez ičije saglasnosti bivši ministar Prvoslav Davinić.