Problemi sa racionalizacijom uprave

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić očekuje da će reprezentativni sindikati - Savez samostalnih sindikata Srbije i "Nezavisnost" dostaviti svoje primedbe i sutegestije na nacrt zakona. Iz Sindikata Nezavisnost poručuju da su sugestije već na putu ka Vladi, ali da što se njih tiče nacrt zakona o broju zaposlenih u državnoj upravi neće proći.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak za B92 kaže da predlog koji im je na ocenu dala Vlada nije u skladu ni sa postojećim akonima o radu, ni sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom.

Ako Vlada zakon u ovoj formi dostavi skupštini, i ako ga i skupština usvoji, Sindikati će se boriti i pred Ustavnim sudom i na ulici, poručuje Čanak. On za B92 kaže da je zakon u suprotnosti čak i sa opštim kolektivnim ugovorom.

"To se ne izriče, ali se podrazumeva jer je tako napisano, isključuje se dakle Opšti kolektivni ugovor i u onim delovima koji nisu suspendovani u dogovoru s Vladom. Isključuju se isto tako primene principa pa čak i neki članovi Zakona o radu."

"Dakle ima dosta improvizacija, pravnih improvizacija koje ne mogu da prođu i ja mislim da neće proći kada dođu do Skupštine, bunili se mi ili ne, jer su to prilično veliki pravni konflikti gde se on sudara sam sa sobom ili se sudara sa drugim važećim zakonima i dokumentima koji su na snazi. Tu nema pregovaranja. Ako neki zakon nije u skladu sa Ustavom tu nema šta da se pregovara, tu se onda primenjuje Ustav. "

Čanak kaže da u Vladinom nacrtu zakona nigde se konkretno ne govori koliko će ljudi biti otpušteno ali je to lako sračunati.

Naime, u zakonu stoji da zaposlenih na neodređeno u državnoj upravi može da bude maksimalno 28 000, a u upravi je trenutno zaposleno 30.624. Prostom računicom dolazimo do 2.624 zaposlena u upravi koji će dobiti otkaz posle usvajanja zakona. Čanak ne spori da je državni aparat preglomazan, ali postavlja pitanje koji su kriterijumi za otpuštanja, pošto se u nacrtu zakona to ne navodi.

"Takođe da vidimo pod kojim uslovima ti ljudi odlaze, ko im određuje otpremnine, da li se o tome pregovara ili se automatski uređuje po Zakonu o radu i uopšte te stvari da vidimo... Ovde se provlači svuda da će se ocenjivati kvalitet rada tih zaposlenih, ko ocenjuje taj kvalitet rada?! Ko ocenjuje kvalitet rada tih ocenjivača, partije ili neko drugi?!"

"Ako partije ocenjuju onda je jasno da će i ishod biti takav jer ako ocenjivače ocenjuje partija, onda će ocenjivačima dati i imunitet i zaštitu i ovlašćenja da ocenjuju ove ispod sebe na osnovu interesa partije. Dakle ima mnogo toga što stoji ispod žita, mnogo toga što bismo mi da isteramo na površinu."

A partije, one vladajuće, ocenjivaće MMF kada dođe u Beograd 20. oktobra, za kada je ta institucija Vladi Srbije zakazala popravni.

Miroslav Zdravković iz Ekonomskog instituta veruje da će Vlada uraditi sve što može da ispuni uslove koje je pred nju postavio svetski finansijski policajac. Ako ne bude mogla da se ispetlja sa predlogom smanjenja troškova, Vlada neće prezati ni od povećanja PDV-a u 2010. godini jer je Srbiji MMF neophodan, i to ne samo zbog druge tranše kredita.

"Ukoliko se ne nađe zajednička platforma, MMF će insistirati na određenim rešenjima, ali ovoga puta je pozicija Vlade mnogo lošija. Već je odložena druga revizija i spojena je sa trećom i koliko god mogli da imamo povoljne kredite od Ruske Federacije, utoliko je opasno da, ukoliko dođe do prekida aranžmana sa MMF-om, može da dođe do prekida Bečkog sporazuma što bi bankama omogućilo da iznose novac iz Srbije i tu više ništa ne bi pomoglo našoj Vladi i našoj ekonomiji."

"Znači, ako nisu među sobom dogovorili šta će da rade onda će svakako morati da poslušaju MMF. To konkretno znači portfolio opcija koji bude tražio MMF. Prvo da se vidi budžet za 2010 godinu, način na koji će se isfinansirati deficit i u tom slučaju znači, da li veći PDV, dali veći porezi na dohodak, to sada nije bitno osim ako naša Vlada pokaže črvste argumente zašto bi to trebalo izbeći, zašto to ne bi trebalo činiti."