“Rampa” na porudžbine van Srbije

Tako ćete, pored robe koju ste kupili, najverovatnije platiti i poštarinu i carinu, PDV, špeditersku uslugu odnosno izradu carinske deklaracije, ležarinu, a verovatno i još po nešto...

Sve skupa ti troškovi su tako veliki da se ovakva kupovina uopšte ne isplati. Jednostavna stvar kao što je recimo kupovina nekoliko knjiga iz inostranstva preko interneta u Srbiji je potpuno neisplativa jer će troškovi najverovatnije višestruko premašiti vrednost samih knjiga koje biste naručili.

Iako ovo ne liči na toliko bitan problem Dejan Restak, direktor weba B92, kaže da je danas trgovina preko interneta najnormalnija stvar u svetu u kome živimo i da je zabrinjavajuće da se kod nas to ne razume. “Ono što je suštinski problem prilikom naručivanja on-line je količina dodatnih troškova koje čovek mora da plati prilikom svake porudžbine. Zabrinjavajuće je to što država uopšte ne razume da je njen osnovni prioritet trenutno da razvija i da stimuluše servise koji su na internetu da bi ljudi prvo počeli da koriste internet”, objašnjava Restak.

On kaže da se “onda kada se to omasovi možemo razmišljati o dodatnim porezima, taksama itd... U Srbiji je situacija takva da trenutno 90 odsto ljudi priznaje da nije nikada ništa naručivalo ili kupovalo preko interneta što je poražavajući podatak u 2007. godini”.

Veliki troškovi se javljaju pre svega jer je uredbom Vlade Srbije donetom juna 2006. godine iznos koji je predviđen za oslobađanje plaćanja carine i ostalih uvoznih dažbina za robu koja stiže poštom smanjen sa sto evra na 20. To je učinjeno zbog zloupotreba prilikom kupovine robe putem kataloga od kompanije Nekerman.

Međutim čak i roba vrednosti do 20 evra nije u svim slučajevima oslobođena carine niti ostalih dažbina, kaže Nataša Igić, šef carinske ispostave u Beogradu i dodaje da je „određeno da se poštanske pošiljke vrednosti do 20 evra oslobađaju plaćanja svih uvoznih dažbina ukoliko pošiljku iz inostranstva šalje fizičko lice fizičkom licu u zemlji”. “Ukoliko je pošiljalac pošiljke iz inostranstva pravno lice, vrednosnog limita za oslobađanje od plaćanja dažbina nema, nego se na vrednost robe, koja može biti i tri evra, obračunavaju i naplaćaju uvozne dažbine. Kod uvoza prosvetnog, kulturnog i naučnog materijala ne obračunava se carina, dakle pošiljke su oslobođene carine ali nisu oslobođene PDV-a”, objašnjava Igić.

Imajući u vidu da prema našem zakonu i poštarina ulazi u carinsku osnovicu gotovo je nemoguće da ne prekoračite tih dvadeset evra i da ne platite carinu ako naručite bilo kakvu sitnicu. Tu je još i PDV, ali ni tu troškovima nije kraj.

U poslednje vreme pojavile su se i kurirske službe koje obavljaju špediterske usluge, koje inače obična pošta ne naplaćuje. Aleksandar Bajkić iz predstavništva UPS-a na beogradskom aerodromu kaže da o tome odlučuje sam pošiljalac.

“Kada se koriste kurirske kompanije, a o njihovom korišćenju isključivo odlučuje pošiljalac jer može da ima povoljnije tarife, i kada pošiljka stigne na aerodrom Beograd javlja se problem carinjena. Špediterska usluga je faktički izrada carinske dokumentacije ukoliko primalac robe nije u stanju da sam završi taj proces jer ne poznaje zakon ili ne poznaje carinsku tarifu”, naglašava Bajkić.

„Zato postoje špediteri koji se time bave i koji posreduju između carine i uvoznika, a uvoznik je svako ko dobije pošiljku iz inostranstva, bez obzira da li je pravno ili fizičko lice i bez obzira na vrstu robe koju dobija”, kaže on. Ove usluge mogu biti i nekoliko hiljada dinara. Teoretski građanin može to i sam da obavi, ali propisi su tako komplikovani da su šanse za uspeh minimalne. Sveukupno troškovi su tako veliki da se naručivanje robe iz inostranstva najčešće ne isplati