Dragutinović: Možemo i bez Telekoma

"Budžet je planiran bez prihoda od privatizacije, što se jasno vidi ako se pogleda način finansiranja deficita", izjavila je ministarka.

Ona je rekla da će se za pokriće projektovanog minusa koristiti pre svega sredstva koja su ranije povučena a nisu potrošena, zatim emisija trezorskih zapisa, kao i krediti međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka.

U Zakonu o budžetu, naglašava ministarka finansija, postoji, ipak, član koji omogućava da se, ukoliko dođe do prodaje Telekoma ili bilo koje druge privatizacije, za taj iznos može smanjiti kreditno zaduženje. "Taj član zakona je eksplicitan i moguće je za svaki dopunski prihod države umanjiti planirano kreditno zaduživanje", navodi ona. Inače, država je planirala da u ovoj godini ostvari oko 2,2 milijarde evra privatizacionih prihoda. Taj novac će, prema dogovoru, završiti na računu Vlade Srbije, odnosno u budžetu.

Razlog za ovakvu odluku, bar prema onome što se nezvanično može čuti u Nemanjinoj 11, nije u želji da se sve odmah potroši, već činjenica da je tako najlakše kontrolisati odliv pristiglog novca.

"Još nije postignuta nikakva saglasnost gde bi se tačno novac od prodaje akcija Telekoma mogao utrošiti", tvrde u Vladi Srbije i navode da je najbliže rešenje ono po kome bi se potrošio za plaćanje starih dugova, ali u igri su i formiranje posebnog fonda za gradnju infrastrukture, stvaranje Razvojne banke, uplata dokapitalizacije za Komercijalnu banku.

Zasada se, za pokriće 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda državnog minusa, što u novcu iznosi oko 120 milijardi dinara, Trezor ponajviše zadužio izdavanjem hartija od vrednosti. Njih je u toku decembra prošle i januara ove godine emitovano u vrednosti od skoro 100 milijardi dinara.

Kako kažu u Upravi za javni dug, koja radi pri Ministarstvu finansija, zasada je upravo izdavanje obveznica najjednostavniji i najjeftiniji način zaduženja... Na evro-obveznice sa najdužim rokom naplate (15 godina) kamata iznosi 5,85 odsto.

Poređenja radi, jedan od kredita koje je Srbija uzela prošle godine je sa kamatnom stopom euribor plus 5,3 odsto, što je značajno skuplje od sredstava prikupljenih izdavanjem zapisa.