HR: Crkva će morati da plaća porez

Sportska društva i crkvene zajednice moraće, kao i sve druge neprofitne organizacije koje ostvaruju godišnji promet veći od 230.000 kuna (oko 30 000 evra) da osnuju firmu ili neki drugi oblik udrživanja koji nije neprofitni i da plaćaju porez, poručio je hrvatski ministar finansija Slavko Linić.

Resorni ministar ističe da je cilj uvođenje transparentosti u poslovanje svih civilnih organizacija, nezavisno od toga da li se radi o sportskim, crkvenim ili nekim drugim društvima.

U suštini, Linić time ispunjava svoje ranije najave da se sportski klubovi, crkvene organizacije i druge neprofitne ustanove morati da plaćaju porez na prihodde koje ostvaruju. Upravo u takvim organizacijama vlada je videla jedan od izvora "sive ekonomije".

Vlada je, naime, danas u saborsku proceduru uputila predlog zakona o finansijskom poslovanju i računovodstvu neproftnih organizacija kojim se uvodi obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja svim neprofitnim organizacijama, prilagodjena visini prihoda i vrednostii imovine, a uvodi se i Registar neprofitnih organizacija.

Neprofitnim organizacijama uvodi se i obaveza osnivanja trgovačkog društva ili drugog oblika udruživanja koji nije neprofitni za obavljanje privredne delatnosti, ukoliko neprofitna organizacija od privredne aktivnosti ostvari više od 230.000 kuna prihoda, osim od pružanja usluga najma i zakupa, prenose hrvatski mediji.

Sve neprofitne organizacije s prihodima iznad 10 miliona kuna godišnje moraće da podnose revizorske izveštaje, a iznad tri miliona kuna godišnje izveštaje o prethodnoj godini.

Linić je danas predstavio mere kojima Vlada planira da ispuni preporuke Evropske komisije za smanjenje budžetskog deficita.

Uži kabinet Vlade utvrdio je smernice za rebalans budžeta vezane za primenu procedure prekomernog deficita kojima se predlaže povećanje prihoda za 4,7 milijardi kuna, dok bi rashodi trebalo da budu manji za ukupno 3,6 milijardi kuna.

O rebelansu bi Sabor trebalo da se izjasni u drugoj polovini februara.

Ministar je, između ostalog, najavio povećanje poreza na igre na sreću uz očekivanu uštedu u ovoj godini od oko 300 miliona kuna i prebacivanje zaposlenih s beneficiranim radnim stažom (vojska, policija, vatrogasci) iz drugog u prvi penzioni stub čime bi budžet u 2014. bio podebljan za 2,8 milijardi kuna.

Deficit će se smanjivati i uz pomoć javnih preduzeća koja će ove i sledeće dve godine u budžet uplaćivati dobit. Tako se ove godine očekuje oko milijardu kuna, a od povećanja koncesijskih naknada oko 200 miliona kuna.

Ministar Slavko Linić na konferenciji za novinare najavio je da će u 2016. biti uvedeni porezi na nekretnine, kamate na štednju i kapitalnu dobit.

Na rashodnoj strani budžeta najavljeno je smanjivanje prihoda za zaposlene, materijalnih rashoda, subvencija, kao i dodatne uštede u zdravstvu i preispitivanje nekih kapitalnih rashoda.

Hrvatska ima rok do 30. aprila da preduzeme efikasne mere, odnosno da objavi ili preduzme mere koje su adekvatne za osiguranje napretka u korekciji prekomernog deficita.

Vlada očekuje da će budžetski deficit u ovoj godini biti smanjen i da će iznositi 4,6 odsto BDP-a, koliko je predložila i EK.

Prema tim preporukama, Hrvatska u 2015. treba da smanji budžetski manjak na 3,5 odsto, a 2016. da ga svede na ispod tri odsto BDP, koliko je dozvoljeno u državama članicama EU.