Sve više zelenaša u Crnoj Gori

U pri­log ovom uno­snom bi­zni­su ide i či­nje­ni­ca da ban­ke sve te­že odo­bra­va­ju kre­di­te, pa se ze­le­na­ši­ma za po­zaj­mi­cu obra­ća sve ve­ći broj osi­ro­ma­še­nih gra­đa­na, prenosi bankar.me.

Idealnom ambijentu za zelenašenje doprinosi i saznanje da je dokazivanje tog krivičnog dela izuzetno komplikovano i neretko ne odmakne dalje od tužilaštva, a žrtve se zbog ozbiljnih pretnji ne usuđuju da ih prijave.

Upravi policije prošle godine su prijavljena tri slučaja zelenašenja, ali je nadležno tužilaštvo utvrdilo da u njima nema elemenata krivičnog dela. Tokom 2011. godine nije bilo procesuiranih slučajeva, a poslednje prijave policiji stigle su tokom 2010. godine, kada je nekoliko Beranaca zbog previsoke kamate i nagomilanog duga odlučilo da prijavi četvoricu sugrađana jer ih drže u „dužničkom ropstvu”.

Sudski postupci po prijavama iz te godine su još u toku, a Beranci koji pravdu traže na sudu tvrde da su za pozajmljenih između 12.000 i 90.000 evra mesečno plaćali kamatu od pet do 12 odsto, zavisno od visine glavnice. Ni crnogorski sudovi se tokom prethodne tri godine nisu umorili utvrđujući da li je bilo zelenašenja. Prema zvaničnim podacima, tim slučajevima bavili su se svega devet puta.

Nedavno je Osnovni sud u Podgorici, usled nedostatka dokaza, oslobodio Miladina Baraća optužbi za krivično delo zelenašenje, na štetu Milivoja Mugoše.

Baraću se stavljalo na teret da je 27. aprila 2004. godine "za sebe ugovorio nesrazmernu imovinsku korist iskorišćavajući pritom teške prilike i nuždu oštećenog”.

On je preko posrednika obećao Mugoši pozajmicu od 25.000 evra, uz mesečnu kamatu od šest odsto. Za uzvrat je Mugoša trebalo da potpiše ugovor o fiducionom prenosu prava na kuću od 148 kvadarata u Donjoj Gorici, na šta je i pristao, jer mu je sin bio bolestan, a pare su mu bile neophodne za lečenje. Sporni ugovor po kojem je kuća prodata za 25.000 evra je overen u Osnovnom sudu u Podgorici, a, prema optužnici prava vrednost tog objekta je 81.400 evra.

Ovakva presuda je samo jedna u nizu za krivično delo zelenašenje koje je ostalo nedokazano jer je u protekle tri godine od devet slučajeva zelenašenja samo u dva predmeta proces okončan osuđujućom presudom. Sud u Nikšiću je jedno lice osudio na godinu zatvora zbog zelenašenja, dok je u kotorskom sudu izrečena uslovna kazna od tri meseca. Ostali su ili oslobođeni ili je postupak obustavljen.

Kriminolog Velimir Rakočević je pojasnio da žrtve zelenaša, osim što gube materijalna sredstva, imaju i psihičkih problema. Istovremeno, iz straha ne prijavljuju policiji šta im se događa.

"Žrtve se retko odlučuju da prijave krivično delo jer su izvršioci uglavnom osobe sklone nasilju i zastrašivanju i vrlo često im upućuju i ozbiljne prijetnje, čak i smrću, ukoliko slučaj prijave policiji", kazao je Rakočević.

Prema njegovom mišljenju, ovo krivično delo kod nas ima elemente organizovanog kriminaliteta i teško ga je dokazati.

Procene policije su i da se mnoge kriminalne grupe kao sekundarnim zanimanjem bave i pozajmljivanjem novca uz vrtoglavu kamatu. S obzirom na to zelenašenje u Crnoj Gori nije biznis pojedinca već organizovano kriminalno delovanje čudi da policija i tužilaštvo nisu nikada pokrenuli opsežniju akciju hapšenja kamataša.

Prema navodima advokata Marka Ivanovića, krivično delo zelenašenje se retko procesuira pred našim sudovima uglavnom zbog straha oštećenih jer su „kamataši” najčešće dobro organizovani i opasni kriminalci.

"Mali broj slučajeva zelenašenja koji se procesuriju završi osuđujućom presudom, jer se „kamataši” često „pokriju” nekim fiktivnim pravnim poslom iz koga proizilazi da im je oštećeni dužan novac na ime pozajmice bez kamate", kazao je Ivanović.

Ogla­si „ze­le­na­ša” i u no­vi­na­ma

Iako je neovlašćeno davanje pozajmica uz kamatu krivično delo, svakodnevno se u dnevnoj štampi mogu pročitati oglasi u kojima se nudi pozajmica uz određenu kamatu, a kao garancija se traže nekretnine. Primera radi, zainteresovani za pozajmice su u prilici da se jave „zelenašu” koji u oglasu na cieloj strani „nudi novac na zajam, garancija obavezna”, a vrednost zaloga se određuje u zavisnosti od visine zajma. Obično su to automobil ili nekretnina. Visina kamate zavisi od vrednosti automobila koji date kao garanciju, pa je za pozajmicu od 500 evra kamata 60 evra mvesečno. Ukoliko je pozajmica uzeta na godinu klijent zelenašu mora da vrati 1.220 evra.

Pomoćnik ministra pravde Crne Gore Branka Lakočević je najavila izmjene zakona u vezi sa krivičnim delom zelenašenje.

"U predloženim izmjenama osnovni oblik krivičnog djela će ostati isti, ali u slučaju da se ono dokaže kazna za zelenašenje će se kretati od jedne do osam godina", pojasnila je Lakočevićeva.

U zakonu se navodi da će se za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Ako su usled toga nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi tri hiljade eura, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, a ako je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi trideset hiljada eura, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, piše Dan.