Srpska aronija, valja tek posle tri mraza

Smiljana, koja sok pravi po sopstvenoj recepturi, kaže da joj je drago što je prepoznat kvalitet i trud jer do trnjina nije lako doći.

“Sok od trnjina koji pravim se ne kuva, kako bi sačuvao svojstva jer se termičkom obradom ona gube. Pošto se naberu i dobro operu, trnjine prelijem vodom, jer je važno da omekšaju. Zatim ih pasiram, dodam malo šećera i limuna, kako bi ukus bio lepši”, kaže ona, pišu Večernje novosti.

“Trnjina je po sastavu slična aroniji, a njen sok sadrži puno vitamina C, pa se može reći da je prirodan lek za detoksikaciju organizma, malokrvnosti, sprečavanje prehlade... Čaj od ove biljke dobar je kod dijareje, a džem od trnjina, s druge strane, pomaže u skidanju kilograma”, predočava Smiljana Mraković.

Trnjine rastu u ataru i pored puteva i sama reč kaže da su pune bodlji, tako da ih nije lako nabrati. U Kikindi je nekada bilo dosta ove biljke, međutim, ima je sve manje.

Zoran i Smiljana beru bobice na samorastima pored pruge, u blizini njihove kuće, a dobili su i dozvolu lokalne samuprave da trnjinu beru u krugu nekadašnje kasarne, gde je ima najviše.

“Trnjina je za berbu pogodna posle tri mraza jer tada gubi kiselinu. Berba je za berače bolna zbog trnja na stabljici i samim tim, nije ni laka, ni brza”, objasnio je Zoran Gocić.

Smiljana dodaje da je sok na ocenjivanje poslala na nagovor profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Inače, godišnje proizvedu od 150 do 200 litara soka koji prodaju na lokalnoj pijaci, a njen suprug dodaje da je od trnjina pravio i rakiju, za koju kaže da je odlična.

Smiljana je uverena da će nastaviti proizvodnju ovog soka, a u planu je i njegovo brendiranje.

Supružnici Gocić - Mraković bave se poljoprivredom, najviše povrtarskom proizvodnjom. Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, proizvode prodaju na pijaci. Kikinđanima su poznati po tome što uvek imaju interesantne i nove proizvode, koje prodaju kao zimnicu i pripremljeni su kao zdrava hrana.

Veliku pomoć supružnicima pružio i Grad, jer je za analize bilo neophodno uplatiti oko 12.000 dinara. “Zahvalila bih se lokalnoj samoupravi koja nam je pomogla da sok pošaljemo na ocenjivanje. Kada smo pozvali ljude iz komisije, čuli smo lepe vesti, a ujedno i pohvalu da je sok potpuno organski, bez ikakvih dodataka”, dodala je Smiljana.