Nemačka “tera” Grčku u bankrot

To piše britanski Telegraf.

Nemačko ministarstvo finansija aktivno pritiska Grčku da proglasi bankrot i da sreže svoje dugove.

Ministri finansija Evrozone sastaju se u ponedeljak kako bi odobrili sledeću tranšu kredita od EU i MMF-a, osmišljenu tako da odloži državni bankrot dok nova grčka vlada ne dovede finansije te zemlje u red. Međutim, najavljene stroge mere štednje izazvale su toliko negodovanje u Grčkoj, da nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne veruje da bi bilo koja vlada mogla da ih primeni.

Njegov pesimizam pojačava činjenica da, prema izveštaju MMF-a, Grčka neće uspeti da ukupan dug dovede do 120 odsto BDP-a do 2020. godine, čak ni ako primeni pomenute mere.

“On jednostavno smatra da Grci ne mogu da urade ono što je potrebno. A čak i kada bi nekim čudom ispunili svoja obećanja, on i mnogi drugi su ubeđeni da ni to ne bi izvuklo Grčku iz ponora”, rekao je zvaničnik Evrozone.

Izvor navodi da je ideja koja se nudi umesto toga da grčka vlada zvanično proglasi bankrot i započne pregovore sa poveriocima o otpisu dela dugova.

“Za Šojblea to je samo pitanje vremena”, rekao je zvaničnik Evrozone.

Komentari nemačkog ministra finansija bacili su vlasti u Atini u još veći očaj. Oni su u subotu pokušali da zvuče optimistično, kada se kabinet sastao kako bi razmotrio završne detalje paketa štednje.

Mere štednje, koje uključuju smanjenje minimalne plate, masovna smanjenja u javnom sektoru i rezanje budžeta u domenu zdravstva i odbrane, prošle nedelje izazvala su haos na ulicama Atine.

Rizik od bankrota još postoji

Inače, lideri u Evropskoj uniji zvanično su izrazili optimizam da će Grčka uspeti da osigura isplatu novog paketa pomoći vrednog 130 milijardi evra, ali su takođe priznali da je, da bi to bilo ostvareno, potrebno još dosta rada na programu smanjenja javnog duga Atine.

Premijer Luksemburga i predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker, koji će sutra predsedavati sastanku ministara finansija evrozone, izjavio je da su napori da grčki dug do 2020.. bude sveden na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa sadašnjih 160 odsto, još uvek "daleko" od uspeha.

Parlament u Atini je odobrio nove mere štednje, koje bi u državnu kasu trebalo da donesu 3,3 milijarde evra, što je ranije ove nedelje izazvalo nerede i paljenja u glavnom gradu Grčke.

Međutim, i dalje je aktuelno pitanje da li će 130 milijardi evra iz paketa pomoći biti dovoljno da Atina ponovo "stane na noge" pošto je dužnička kriza proteklih godina dovela do negativnog privrednog rasta, masovne nezaposlenosti i velikog siromaštva. "Skepticizam je posebno primetan u državama sa vrhunskim kreditnim rejtingom, koje sumnjaju da će Grčka uspeti da sprovede sve potrebne mere", preneo je nemački list Špigl izjavu austrijske ministarke finansija Marije Fekter, koja je dodala da "rizik od bankrota Grčke još uvek postoji".

Prema proceni Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), javni dug Grčke i dalje će biti oko 129 odsto BDP 2020, što je više i od 125 odsto, na koliko bi verovatno pristala većina zemalja evrozone.

Iz MMF je navedeno da, ukoliko dug ne bude smanjen na 120 odsto, fond verovatno neće moći da učestvuje u finansiranju drugog paketa pomoći.

Doprinos MMF paketu za Grčku još nije preciziran, a evropski izvori procenjuju da bi mogao da iznosi oko 23 milijarde evra, uključujući deset milijardi iz još nedodeljenih tranši u okviru prvog paketa iz maja 2010, vrednog 110 milijardi evra.