Usluge banaka papreno skupe

U bankama je samo otvaranje tekućeg računa besplatno, a ostalo je papreno, pišu Novosti.

Sve ostale bankarske usluge sem otvaranja tekućih računa, od kredita, dozvoljenog minusa, pa do gašenja računa se papreno naplaćuju.

Korišćenje kredita, osim što podrazumeva plaćanje kamate, za korisnika znači i druge neizostavne troškove. Nema banke koja ne naplaćuje jednokratnu naknadu za obradu kredita. Troškovi postoje i kod kupoprodaje deviza, ali i kod primanja i slanja novca u inostranstvo. Razlikuju se od banke do banke.

Osim što treba obratiti pažnju u kojoj je valuti kredit indeksiran, da li je kamatna stopa fiksna ili promenljiva, koliki je rok otplate, šta se traži kao obezbeđenje, treba se raspitati i o trošku njegove obrade.

Što je veći iznos, više mora da se odvoji za ovu jednokratnu naknadu koja iznosi od 0,5 do 2,75 odsto, u zavisnosti od vrste kredita, ali i banke. Naravno, banke za svoje klijente obračunavaju nižu stopu.

Takođe, da bi kredit bio odobren, proverava se kreditna sposobnost klijenta, a i za izveštaj Kreditnog biroa treba izdvojiti 206 dinara.

Pojedine banke obračunavaju i takozvani godišnji trošak administriranja kredita, koji iznosi od 0,1 do jedan odsto. Za korisnika kredita veoma je važna i informacija koliko će ga koštati eventualno prevremeno vraćanje pozajmljenog novca.

Za raniju otplatu obračunava se i do tri odsto. I menjački poslovi, takođe, imaju svoje tarife. Pojedine banke zaračunavaju naknadno proviziju za kupoprodaju deviza. Tako, na primer, banka može da istakne kursnu listu sa zvaničnim kursom NBS, a da tek na njenom dnu piše kolika je provizija za menjačke poslove.

Banka ne obračunava proviziju kada otkupljuje devize, ali kada devize prodaje, uvek to čini. Većina banaka, međutim, iskazuje svoje kursne liste koje imaju već zaračunatu proviziju za prodaju deviza, i to su takozvane kursne liste banaka.

Osim naplate provizije za kupovinu deviza od banke, kod menjačkih poslova postoji još jedan manje poznati trošak koji se naplaćuje prilikom zamene jedne valute u drugu.

Retke su banke koje ne naplaćuju zamene novčanice. Proviziju uzimaju i kada građanin želi da zameni oštećene novčanice. Banke naplaćuju i naknade za slanje novca u inostranstvo, a pojedine to čine i kada ga građanin iz inostranstva prima. Trošak zavisi od iznosa koji se šalje ili prima, a naknade se kreću od pet evra pa naviše.