Potrebna pomoć i za velike sisteme

„To je rezultat stalnih kontakata i dogovora, tako da sam siguran da će saradnja i dalje biti plodotvorna i dugoročna. Simpo lako ispunjava standarde kvaliteta koje Ikea traži. Za našu Kompaniju to je posao koji je i ekonomski i profitno interesantan, upošljava proizvodne kapacitete, povećava rejting Simpa, tako da je u obostranom interesu da saradnja ide uzlaznom linijom“ kaže Milan Nikolić, predsednik Upravnog odbora Simpa iz Vranja.

Sa Ikeom, najvećim trgovinskim lancem za prodaju nameštaja u svetu Simpo sarađuje tri ipo decenije. Prekid je bio samo u vreme embarga. Nakon ukidanja sankcija saradnja se odvija u kontinuitetu u različitim oblastima. Od 2000-te godine do danas za ovu švedsku firmu izvezli smo veliku količinu dušeka. U kontinuitetu se plasira i dve hiljade dečijih krevetića mesečno. Takođe, Simpo isporučuje i tapacirani nameštaj, ne samo za rusko tržište, već skoro u sve zemlje Evrope.

Da li se razgovaralo o nekim drugim vidovima saradnje. Možda, kupovina Simpa od strane Ikee?

Ikea i njen vlasnik izuzetno poznaju Simpo i čine napore da nam pomognu u procesu privatizacije. Saradnja sa Ikeom nije samo u plasmanu naših proizvoda, već se ona ogleda i u investicionom delu. Ova firma nudi vrlo povoljne kredite za modernizaciju tehnologije, koje vraćamo robom po veoma povoljnim uslovima, što je bitno u sadašnjim vremenima ekonomske krize i nelikvidnosti u Srbiji.

Ponavljam, Ikea je najveći trgovinski lanac na svetu koji ima preko 650 velikih robnih kuća i strategija joj je dalje širenje kroz razvoj trgovine. Ikei je interes da se privatizacija Simpa završi na najbolji mogući način, kako bi iza sebe imala pouzdanog proizvođača, koji može kvalitetno da ispuni svaki ugovor.

Da li je Ikea uopšte zainteresovana da kupi Simpo?

Ikea nije zainteresovana za ulazak u vlasništvo u proizvodnji, ali Simpo će biti njihov izuzetak i oni će pomoći u očuvanju kapaciteta, doprineti modernizaciji i obezbediti stabilnost poslovanja Simpa kroz suvlasnički odnos.

Da li ima najave od strane države da će ponuditi na prodaju svoj deo akcija na tržištu?

Akcije društvenog kapitala Simpa, Akcijskog fonda i fonda PIO su 46,36 odsto, a ostalo je vlasništvo malih akcionara. Znači, država preko Agencije za privatizaciju i Privatizacionog savetnika, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, nastoji da napravi najbolju varijantu privatizacije Simpa.

Prema tome, ne razgovara se o prodaji akcija, već o iznalaženju strateškog partnera, koji će kroz dokapitalizaciju biti većinski vlasnik, ali koji će omogućiti kontinuitet proizvodnje, razvoj Simpa, modernizaciju njegove tehnologije i podići nivo poslovanja na savremeniji način. Dakle, u ovom trenutku varijanta prodaje akcija je najmanje u opticaju. Simpo je na berzi, njegove akcije se prodaju, nekada u manjem, nekada u većem obimu, ali se ne računa na to da se prodajom akcija obavi privatizacija.

Naprotiv, reč je o dosta složenom mehanizmu, koji treba da obezbedi takvu privatizaciju da se ne dođe u situaciju, kao što je to slučaj kod više stotina firmi koje su privatizovane, a nakon toga dolazi do raskida ugovora, a radnici ostaju na ulici. Naš prvi cilj je očuvanje zaposlenosti postojećeg broja radnika i otvaranje novih radnih mesta, pored već nabrojanih ciljeva kroz privatizaciju.

Ukoliko se ne bi našao strateški partner u skorije vreme, kakva je sudbina Simpa u budućnosti?

Poznato je da je Simpo bio najveći proizvođač i izvoznik nameštaja u bivšoj Jugoslaviji, da se svrstao u red najvećih proizvođača u Evropi i da je imao jasnu viziju liderske firme na tržištu, pre svega na tržištu Evrope.

Iako je raspad Jugoslavije doneo katastrofalne štete Simpu, jer je Simpo izgubio ogromnu imovinu u skoro svih bivšim jugoslovenskim republikama, ali i u Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Francuskoj, zapravo, nestali su skoro svi punktovi Simpa u inostranstvu, u Simpu se ne odustaje od koncepcije ponovnog širenja na ova tržišta kroz sopstvenu maloprodajnu mrežu i ponovnog formiranja firmi.

Simpo već duže vreme vrlo studiozno priprema privatizaciju, koja će ojačati Kompaniju kroz modernizaciju tehnologije, kako bi se izgradio efikasan privredni sistem, koji će moći uspešno da parira najvećim proizvođačima nameštaja u svetu. U tome imamo podršku države i Agencije za privatizaciju, jer se želi da se Simpu kroz privatizaciju poboljša tržišna pozicija i obezbedi sigurna budućnost. Dogovori oko toga se već privode kraju. Privatizacija je pre svega usmerena ka tome da strateški partneri investiraju u tehnologiju Simpa.

Simpo je tokom 90-tih godina razvio koncept malih porodičnih fabrika i na ovom području ih je otvorio 40-tak. Sve su to fabrike u privatnom vlasništvu, jer im je Simpo kasnije prodao svoj udeo. One proizvode nameštaj i repromaterijal za drvnu industriju, zapošljavajući veliki broj radnika i predstavljaju stabilizacioni faktor u ovom kraju. Kada se sve to ima u vidu za Simpo je vezano skoro deset hiljada porodica.

Ako tome dodamo i one koje su u partnerskoj vezi sa Simpom, onda na ovom području od Simpa živi 20 hiljada porodica. Zato je veoma bitno da se Simpo privatizuje na pravi način. Verujemo u to, jer predlog Zakona o regionalizaciji, odnosno podeli Srbije na sedam statističkih regiona, daje nadu da će se Vlada Srbije okrenuti ka tim nedovoljno razvijenim područjima i zaustaviti aktuelni proces iseljavanja sa juga Srbije. Prolazak koridora 10, najava izgradnje južnoj toka i gasifikacije, pružaju mogućnost da se Simpo dalje razvija i ima još bolju poziciju na tržištu.

Kako se Simpo bori sa ekonomskom krizom. Da li je od početka godine došlo do smanjenja proizvodnje ili otpuštanja radnika?

Naravno, da ekonomska kriza svom silinom udara tamo gde je ovakva vrsta proizvodnje. Simpo je bio svestan te činjenice i zato je u postavljanju planskih zadataka za ovu godinu postavio strategiju pod motom „ofanzivom protiv krize“. To znači povećanje proizvodnje, očuvanje radnih mesta, štednja na svim nivoima, preraspodela režijske radne snage u proizvodnim.

Naravno, problemi su izuzetno veliki, ne ispunjavaju se planski zadaci onako kako smo zacrtali, jer je tržište ograničavajući faktor. Kupovna moć stanovništva je mala, kupovina nameštaja se odlaže, bez obzira kakav program i pod kakvim uslovima ga nudite. Zato Simpo traži alternativne načine da radnike zaposli i ne dođe do otpuštanja.

Očekujemo da ćemo u drugoj polovini godine, to je dosadašnja praksa pokazala, izvršiti zadatke u proizvodnji i plasmanu, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Za to je neophodan sinhronizovan rad i dobra organizacija i Simpo na tome dosta radi.

Da li su zbog novonastale krize promenjeni prvobitni planovi što se tiče investiranja i izvoza za ovu godinu?

Ne, naprotiv. Nismo korigovali zacrtane planove. Izvoz u ovoj godini smo planirali u vrednosti od 41,7 miliona evra, a prošle godine je bio 33,5 miliona evra. Do sada idemo određenom dinamikom u ostvarenju zacrtanih zadataka. Očekujemo da ćemo do kraja godine realizovati planove, s obzirom na mere koje smo preduzeli. Planski realizujemo program širenja maloprodajne mreže, otvaranjem novih prodajnih salona, kupovinom, izgradnjom ili zakupom i to za sada dobro teče.

Kako komentarišete najnovije mere koje preduzimaju državne institucije u borbi sa ekonomskom krizom?

Stiče se utisak da posledice ekonomske krize, koja je uveliko delovala još u prošloj godini, država nije odmah i na pravi način sagledala i da se je nešto kasnije, u odnosu na druge razvijene zemlje, uključila u njeno rešavanje.

Mere koje je do sada Vlada Srbije preduzela, a koje se odnose na stabilnost dinara, povoljne potrošačke kredite, povoljne investicije, značajne su, nažalost, primenjuju se na mala i srednja preduzeća. Veliki sistemi u investicionom delu su skoro isključeni.

Kroz rigorozne mere štednje na svim nivoima, rebalans budžeta, a čini mi se da će uskoro uslediti i druge mere, država se polako hvata u koštac sa problemima ekonomske krize i bori se da iz njih što bezbolnije izađe.

Obezbeđena sredstva za izgradnju koridora 10, krediti koji se obezbeđuju kod Međunarodne banke, sredstva obezbeđena za stabilnost kursa dinara kod Monetarnog fonda, su zapravo mere koje amortizuju udare krize. Naravno, kriza se ne zaustavlja, stručnjaci procenjuju da će njen najveći efekat biti do kraja ove godine, da bi se već u narednoj polako počelo izlaziti iz krize.

Srbija će izaći iz krize, ne bez problema, ali će uspeti da očuva stabilnost i učiniti da talas otpuštanja radnika, kakav je u mnogim zemljama, ne bude tako veliki kao što bi bio da nisu preduzete adekvatne mere.

Očekujemo da će u narednim merama Vlade biti sagledani potencijali velikih firmi koje bi mogle dati ogroman doprinos u rešavanju ekonomske krize, ako bi se merama Vlade obuhvatilo rešavanje njihovih tekućih problema, pre svega u nelikvidnosti.

Konkretno, naravno, da i Simpo ima koristi od već preduzetih mera, jer ako građani mogu da kupe nameštaj na kredit sa niskom kamatnom stopom i otplatom na više godina, onda to svakako povećava plasman naših proizvoda.

Pored osnovne delatnosti, Simpo je vlasnik Kondive i Simke, fabrika konditorskih proizvoda i čokolada. Kako posluju ove fabrike?

Simpo je u poslovnom svetu poznat kao najpopularniji brend za proizvodnju nameštaja. I, naravno, to je naša osnovna delatnost. Međutim, u vremenima koja su iza nas, kada smo bili suočeni sa embargom, ratnim dešavanjima, raspadom Jugoslavije, gubljenjem mnogih tržišta, kao što je bivši SSSR i bivša Jugoslavija, bilo je potrebe za zapošljavanjem radnika i naše strateško usmerenje je bilo ka nekim drugim vrstama proizvodnje.

Tako Simpo, pored proizvodnje nameštaja ima kapacitete u oblasti poljoprivrede, hemijske industrije, prehrane, trgovine i konditorske proizvodnje. Cilj je bio da se zadrži zaposlenost i iskoriste raspoloživi resursi uz stvaranje mogućnosti da se proizvodnja realizuje na tržištu i napravi brend. Kada je u pitanju konditorska proizvodnja napravili smo brend. To se odnosi i na Fabriku čokolada Simka u Vranju i na Fabriku konditorskih proizvoda Kondiva u opštini Bujanovac. Fabrika čokolada Simka je već privatizovana, tako što imamo strateškog partnera koji je kupio većinski deo. To „dete Simpa“ je prohodalo i u perspektivi očekujemo da će ona biti ono što je Fabrika vode Rosa, koja je prodata Koka-koli. Što se tiče Kondive, fabrika beleži dosta dobre rezultate, i u ovoj teškoj godini zabeležila je rast proizvodnje i plasmana za više od 25 odsto.