Pojeftinjenje nafte ugrožava bogate

To što se barel sirove nafte sada prodaje duplo jeftinije nego prošlog aprila već pokazuje globalne posledice, ne samo po pitanju profita naftnih kompanija već i zemalja koje su svoj prosperitet zasnivale na činjenici da raspolažu značajnim rezervama “crnog zlata”. Tako je krajem februara vest dana bila da pojeftinjenje nafte preti blagostanju Norvežana a prošle nedelje je objavljeno da će budžetski deficit Saudijska Arabija i pored rekordne proizvodnje nafte biti dvostruko veći od prognoziranog.

Proizvodnja nafte u Saudijskog Arabiji u martu je dostigla oko 10,3 miliona barela dnevno, što je najveći pokazatelj u istoriji eksploatacije nalazišta u zemlji. Prethodni rekord postignut je u avgustu 2013. godine, kada je prosečna dnevna proizvodnja bila 10,2 miliona barela. I pored toga budžetski deficit Saudijske Arabije biće dvostruko veći od prognoziranog, zbog ćega će kraljevina biti primorana da, prvi put u poslednjih 15 godina, izađe na tržište duga, prenosi Tanjug.

Budžetski deficit ovog najvećeg svetskog izvoznika nafte, koji je pogođen sunovratom cena, dostići će u ovoj godini 106 milijardi dolara, što je tripu više od vladinih prognoza koje su se krtale oko 39 milijardi dolara. Prihodi Saudijske Arabije od nafte, koja u proseku izvozi 7,0 miliona barela dnevno, pašće za 35 odsto, na 171,8 milijardi dolara u 2015. godini, dok će budžetski rashodi ostati nepromenjenih 290,9 milijardi dolara.ama.

"Očekuje se da će vlada u Rijadu emitovati obveznice, u okviru svoje strategije finansiranja deficita", navodi istraživačka kompanija Džadva.

Saudijska Arabija, inače, poseduje ogromne devizne rezerve, koje su krajem februara vredele 714 milijardi dolara.

I na blagostanje u Norveškoj počeo je da utiče pad cene nafte na svetskom tržištu. Posle decenije energetskog buma, prema proceni ekonomista, nazire se početak recesije u industriji nafte i gasa.

Pad cene nafte na svetskom tržištu već je uveliko počeo da utiče na blagostanje u Norveškoj. U toj zemlji se, poslije decenije energetskog buma, prema proceni ekonomista nazire početak recesije u industriji nafte i gasa.Oko 10.000 zaposlenih u naftnom sektoru ostalo je bez posla, smanjen je broj helikoptera koji prevoze radnike iz Stavangera, epicentra naftne industrije, na platforme u Severnom moru.

Ekonomisti predviđaju da je to početak duge recesije u energetskoj industriji, koja čini 15 odsto norveške ekonomije, a daje više od polovine izvoza i 80 odsto državnih prihoda.

Visoke plate, najbolje zdravstveno osiguranje u svetu, dugi letnji odmori i druge povlastice norveških radnika mogle bi uskoro da postanu prošlost.

Problemi u energetskoj industriji odraziće se i na širu ekonomiju Norveške. Tako će, na primer, otpuštanja značiti manje poslovnih putovanja po zemlji, odnosno manje posla za restorane i hotele.

Cena sirove nafte je posle trogodišnje stabilne cene od oko 110 dolara pala je na manje od 60 dolara po barelu, što više od polovine naftnih bušotina duž norveške obale čini neekonomičnim.

Dobra strana je to što je država od izvoza nafte tokom uspešnih godina uštedela 860 milijardi dolara, tako da neće morati da sprovodi oštre mere smanjenja troškova. Jer, norveška vlada, po zakonu, ne može da troši više od četiri odsto tog novca na godišnjem nivou, i praktično koristi samo kamatu.

Portparolka Zelene stranke Hilde Opoku kaže da Norvežani, naviknuti na visoki životni standard, još nisu svjesni predstojećih promjena.

Ali, biće. Jer, državna naftna kompanija Statoil saopštila je prošle godine da je 23.000 njenih radnika imalo prosečnu godišnju zaradu od 130.000 dolara. Norvežani će sada morati da se pripreme za smanjenje plata i manje luksuzan životni stil, pošto kompanije kao što je Statoil najavljuju dalje smanjenje troškova.

Nastojeći upravo to, da smanji troškove, zbog pojeftinjenja nafte Statoil planira da u maju ukine 2.400 radnih mesta, što znači da bi bez posla ostalo gotovo 11 odsto zaposlenih, objavile su norveške poslovne novine a prenosi Hina.

Citirajući predstavnika radnika, novine Dagens Naeringsliv pišu da će bez posla ostati administracija i inženjeri, posebno oni koji se bave bušenjem i održavanjem bušotina.

“Radimo na poboljšanju produktivnosti unutar kompanije, što bi moglo imati posledice u smislu radnih mesta. Ali, još je prerano za nagađanja o brojkama", rekao je kazao je portparol Statoila Jannik Lindbaek za AFP.

“Rezanje” radnih mesta sastavni je deo programa koji je Statoil najavio prošle godine kako bi ostvario uštedu od 1,7 milijardi dolara godišnje od 2016. godine. Mere su najavljene kada su cene nafte još bile iznad nivoa od 100 dolara za barel. U međuvremenu je barel nafte pojeftinio na manje od 50 dolara, prisilivši energetske firme da ubrzaju mere smanjenje troškova i obustave, odnosno, smanje ulaganja.

Tokom februara Statoil je najavio dvostruko manju godišnju dobiti zbog pada cena nafte i velikih otpisa, a najavili su i smanjenje ovogodišnjeg ulaganja za 10 odsto u odnosu na planiranih 20 milijardi dolara.

Statoil je, inače, u drugoj polovini prošle godine poslovao s gubitkom, a u februaru je upozorio i da bi nakon prošlogodišnjeg smanjenja broja zaposlenih za osam odsto (na 22.500 radnika), mogli uslediti i daljnji rezovi.