Kako je izgledao sovjetski Mercedes?

Iako "obični" kupci nisu bili u prilici da nabave ovaj automobil, Čajka 13 ipak je mogla da se iznajmi za venčanja i druge svečane prilike. Luksuzni sedan bio je pozicioniran ispod službene limuzine ZIL 11, a proizvodio se u nekoliko verzija, uključujući i kabriolet.

Čajku su koristili i pripadnici KGB-a, ali i dužnosnici pojedinih sovjetskih ambasada u svetu. Ostalo je zabeleženo da je Nikita Hruščov poklonio jedan primerak vođi kubanske revolucije, Fidelu Kastru.

Automobil čije ime u prevodu sa ruskog znači galeb, izrađivao se u periodu od 1959. do 1981. godine u zavodima GAZ u gradu Gorki (današnji Njižnji Novgorod), kao i u Rigi, glavnom gradu Letonije. Sa fabričkih traka ukupno je sišlo 3.179 primeraka, od čega su većina bile verzije sa 4 vrata i sedam sedišta a napravljen je i manji broj kabrioleta i vozila za specijalne namene (hitna pomoć i sl.).

Kada je reč o izgledu automobila, dizajn je bio inspirisan američkim modelom Packard Patrician. Za pogon je bio zadužen atmosferski 5.5 litarski V8 koji je isporučivao 195 ks (143kW) pri 4.400 o/min.

Za promenu brzina koriščen je trostepeni automatik, a brzine su se menjale pritiskom na dugme. Maksimalna brzina iznosila je 160 km/h dok je Čajka prosečno trošila 21 l benzina na 100 km.

Za sovjetsku automobilsku industriji ovaj automobil praktično je predstavljao ono što je za nemačku Mercedes S klase - luksuznu, veliku udobnu limuzinu sa najvišim tehnološkim standardima kada je reč o Istočnom bloku i tadašnjem periodu. Spoljašnjost je bila perpuna hormiranih detalja, dok u unutrašnjosti pažnju privlači drugi, sklopivi red sedišta.

GAZ Čajka 13 danas je veoma traženi klasik među istočnoevropskim modelima, a kolekcionari su spremni da za njega izdvoje i 50.000 evra.

Izvor: Worldcarfans.com