- Vesti -

Zašto ne provodite slobodno vreme kvalitetnije?

Veliki broj ljudi u Srbiji vikende i trenutke predaha od posla "bacaju" na društvene mreže i maratonsko gledanje televizije. Na lični uspeh i porodične odnose utiče način na koji provodimo sate između obaveza i spavanja.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

KAKO DA BUDETE SREĆNIJI

Studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da kvalitetno provedeno slobodno vreme utiče na kvalitet života. Više od polovine anketiranih je izjavilo da, kada rade nešto što ih ispunjava ili donosi konkretnu korist, osećaju se srećnije, opuštenije i rasterećenije. Čak 40 posto je priznalo da se na taj način oslobađa stresa i jača samopouzdanje. - Osobe koje trenutke odmora koriste da jačaju veze sa porodicom i prijateljima ili da rade ono što vole, a što zahteva izvestan mentalni ili fizički napor, raspoloženiji su i zdraviji. Tim osećajem mogu da nadomeste i nezadovoljstvo zbog posla ili lošeg materijalnog stanja - objašnjava dr Tim Hornbi.

Vreme je jedini novac koji imaš i samo ti odlučuješ kako ćeš da ga potrošiš. Budi pažljiv i ne dopusti da ga drugi troše umesto tebe. Upozoravao je ovako, još u 18. veku, Bendžamin Frenklin, američki političar, naučnik i borac za slobodu čoveka.

Negde na njegove misli naslanja se i izreka da jedina stvar koju ne možemo da recikliramo jeste potrošeno vreme. Ali, činjenica je da iako svesni te mudrosti prečesto dopuštamo da ono teče - besadržajno, besmisleno, beskrajno (s)uludo. Stalno se žalimo da nam život ne ostavlja dovoljno prostora za sebe, jer nam nameće toliko dnevnih obaveza posle kojih možemo samo da legnemo u krevet i spavamo.

Nerviramo se što ne uspevamo da se posvetimo porodici onako i onoliko koliko bismo želeli, češće odlažemo druženja sa prijateljima nego što na njih odlazimo, žao nam je što su trenuci za hobi postali luksuz. Jer, tempo modernog društva je takav - brz i surov. A onda, kada dođu vikendi ili ugrabimo slobodne dane, dozvoljavamo da nam ih obeleži uporno sedenje ispred kompjutera, praćenje znanih i neznanih ljudi na društvenim mrežama, kritikovanje lošeg TV programa, premeštanje sa kreveta na kauč, "presipanje iz šupljeg u prazno"... Doslovno rečeno - razvlačimo se.

I to, iako izgleda sasvim bezazleno, zapravo mnogo govori o nama. O tome koliko ulažemo u sebe i odnose sa drugima, da li nam je važno da se osećamo ispunjeno i korisno, poštujemo li sebe i želimo li da nam mesto pod kapom nebeskom bude udobno. Ili nam je sve svejedno. Neka teče, neka prolazi.

Stručnjaci odavno upozoravaju da, pre svega, mladi uludo troše slobodno vreme, krckaju ga bez sadržaja, ideje, želje za duhovnim napretkom. A, posledice tog gluvarenja su jasne, jer psiholozi kažu da na uspeh u životu svakako utiče način na koji se trenuci van formalnih obaveza odigravaju od tinejdžerskog uzrasta do 30. godine. Lun Tejlor, autorka knjige "Tame Your Terrible Office Tyran", navodi da uspešni ljudi sate između posla i spavanja provode praktikujući zdrave navike.

- Ako odvojite vreme da napunite baterije, bavite se fizičkom aktivnošću, pazite na zdravu ishranu, to će vam sigurno pomoći da budete bolji u poslu i srećniji - kaže Lun. - Zdravo telo i duh pomažu nam da budemo efikasni na radnom mestu, a kada to znamo, lakše nam je da se opustimo i radimo ono što volimo u slobodno vreme.

Autorka nabraja na šta sve uspešni ljudi troše vikende i sate bez obaveza, pa akcenat stavlja na kvalitetne razgovore i druženja sa porodicom i najbližim prijateljima.

- Kako zbog obaveza to ne uspevaju kada i koliko žele, trude se da svaki slobodan trenutak posvete dragim ljudima. Osim toga, oni su svesni da savremeno doba traži stalni napredak, pa zato kad god mogu uče nove stvari, stiču iskustva. Dovoljno je da budu intelektualno znatiželjni pa da posle posla nešto čitaju, pretražuju na internetu, preispituju ono što se oko njih dešava, a ne da prihvataju stvari zdravo za gotovo - objašnjava Lun.

Ona savetuje i da se ne lišavamo trenutaka za odmor, koji jeste potreban i jeste važan, ali da sate posle posla utrošimo na fizičke aktivnosti, jer je uvek korisnije voziti bicikl, vežbati, šetati se ili planinariti, nego glavu puniti informacijama sa društvenih mreža i time se "zračiti" negativnim osećanjima i mislima. Tokom studije na Kent Stejt univerzitetu anketirano je više od 500 studenata, a rezultati su pokazali da učestalo provođenje vremena sa mobilnim telefonima u rukama i na internetu uzrokuje slabije ocene, veću anksioznost i smanjenu sreću. Stručnjaci su zaključili da je to zato što su ljudi ranjiviji na društvena poređenja, a to povećava osećaj praznine i rađa misao da svi imaju bolje živote od nas. S druge strane, istraživanje navedeno u knjizi "Prednost sreće" pokazalo je da rekreacija značajno usrećuje i odlična je u borbi protiv depresije. Istraživači su posmatrali tri grupe depresivnih pacijenata, svaka od njih je tretirana sa lekovima, vežbama ili kombinacijom oba. Posle šest meseci 38 posto ispitanika koji su uzimali samo medikamente opet su pali u depresiju, od onih koji su i vežbali i uzimali lekove 31 posto je pokleknulo, dok je stopa recidiva kod grupe koja je samo tretirana fizičkom aktivnošću bila tek devet posto.

Ako se provede dan u prirodi sigurno je da će to izmamiti osećaj zadovoljstva, ali će se i pozitivno odraziti na obavljanje poslovnih zadataka. Pod kvalitetnim načinom organizovanja slobodnih dana definitivno se podrazumevaju i putovanja, upoznavanje novih kultura, običaja i ljudi, odlazak u pozorište ili na koncerte, pronalazak hobija u bilo kom dobu života, kao što su pisanje, slikanje, štrikanje, heklanje, pravljenje nakita, uređenje stana... Jer, dosada je najveći neprijatelj kreativnosti, a to onda znači i produktivnosti, pa i mentalnog zdravlja.

Ali, umesto da provedemo kvalitetne momente sa porodicom, pročitamo lepu knjigu i tako se obogatimo, naučimo neku novu veštinu, priuštimo sebi konkretno zadovoljstvo, mi tek tako puštamo dragocene deliće slobode da prolaze. I onda (p)ostajemo prazni. Sa osećajem da još jednog dana nismo uradili baš ništa za sebe, jer se rutinske obaveze ne računaju. One se prosto podrazumevaju i ne bi trebalo da se na njih izvlačimo kada kažemo da nemamo vremena za lepe i korisne stvari. A, toliko je lepote oko nas.

Seneka je govorio da nam deo vremena ukradu, deo izmame od nas, a onaj koji ostaje neprimetno se izgubi. Ali to ne mora da se desi ako odlučimo da više nećemo da "dangubimo". Uvek postoji način da kvalitetno ispunimo dane i od svakog slobodnog momenta napravimo onaj savršen. Samo naš, samo za nas. I tada se, kako je govorio bivši američki predsednik Tomas Džeferson, nikada nećemo žaliti na nedostatak vremena, jer ga nećemo uludo izgubiti.

SRBI SATIMA "ZAKUCANI" ZA EKRAN

ISTRAŽIVANjA pokazuju da Srbi u proseku povedu tri do četiri sati dnevno ispred televizora, pa je to, uz druženje preko društvenih mreža, jedan od najpopularnijih načina provođenja slobodnog vremena. Socilog Mirjana Milošević tvrdi da je to svakodnevica većine koja uvek ide linijom manjeg otpora.

- Umesto da razmišaljaju o sebi, ljudi od sebe beže - kaže sagovornica "Života plus". - Menjaju svoju stvarnost za onu koju vode likovi iz sapunica, poistovećuju se sa njima da bi im bilo lakše, uživljavaju se u svađe učesnika rijalitija, kako bi im svoje izgledale manje opasne... I što je najgore, uvek kukaju da nemaju vremena da rešavaju probleme, uživaju ili se bave porodičnim odnosima, a zapravo je problem u tome što im nedostaje volja. Za sve.

Izvor: Novosti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 185 idi na stranu