- Nauka -

Otkrivena nova čestica, mogla bi da bude "Božja"

Naučnici CERN-a saopštili su da su pronašli novu česticu koja bi mogla da bude Higsov bozon, poznat i kao "Božija čestica". Rezultati višedecenijskog "lova" na česticu koja bi mogla da približi čovečanstvu razumevanje nastanka univerzuma saopšteni su na konferenciji za novinare koja je izazvala veliku pažnju i uzbuđenje širom sveta.

Nikola Božić
Podeli

Oba izvršena eksperimenta - ATLAS i CMS - uočila su novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, na kojem se očekuje upravo Higsov bozon. Na današnjem seminaru u CERN-u koji je predstavljao uvertiru najznačajnije godišnje konferencije iz fizike čestica, ICHEP 2012 u Melburnu, eksperimenti ATLAS i CMS su predstavili najnovije preliminarne rezultate dugogodišnje potrage za Higsovim bozonom.

"Uočili smo novu česticu, koja odgovara Higsovom bozonu", izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.



"Otkrili smo novi bozon", izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS. "Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronadjen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 50 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici."

Novinarima se obratio i legendarni Piter Higs, naučnik koji je pre pedeset godina predvideo postojanje bozona koji je dobio ime "Božja čestica". "Za mene je zaista neverovatno da se ovo desilo za mog života," rekao je Higs, brišući suzu sa lica.

Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode ove čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?

Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju izmedju tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od 4% ukupne mase univezuma. Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96% univerzuma koji je još uvek nerasvetljen.

Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine. Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine, a Republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

Analizirajući naše merne podatke primetili smo jasne znake postojanja nove čestice, na nivou poverenja od 5 sigma, odnosno 99,999 odsto verovatnoće, u masenom regionu oko 126 GeV. Izvanredne performanse velikog hadronskog sudarača (LHC) i eksperimenta ATLAS, kao i ogroman trud velikog broja ljudi, doveo nas je do ovog uzbudljivog trenutka“, rekla je portparol ATLAS eksperimenta Fabiola Đanoti, „ali potrebno je još neko vreme pre nego što zvanično objavimo rezultate.“

Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen“, navodi portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela. „Implikacije ovoga su izuzetno značajne i upravo zbog toga moramo vrlo detaljno analizirati i proveriti rezultate,“ rezultati istraživanja pozdravljeni su burnim aplauzom u Amfiteatru CERN-a.

Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata“, rekao je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči. „Prošle godine smo objavili kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima.

Rezultati koji su danas predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011-te i 2012-te, dok se neki podaci iz 2012-te još uvek analiziraju. Zvanično publikovanje danas prikazanih rezultata očekuje se krajem Jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.

Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. „Оtkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma.

Neophodno je još dosta vremena i podataka da bi se sa sigurnošću odredile karakteristike ove nove čestice. Ali bez obzira na formu u kojoj se Higsova čestice javlja, naše poznavanje fundamentalne strukture materije se sprema da napravi veliki korak napred.

Više o tome šta znači otkriće Higsovog bozona pročitajte u našem ranijem tekstu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 4 idi na stranu