U Srbiji samo jedan zubar za životinje

Prema statističkim podacima, u Srbiji se godišnje po glavi stanovnika troši samo jedna pasta za zube, pa je onda lako zamisliti koliko se u našoj zemlji i glavnom gradu izdvaja novca i vremena za higijenu zuba kućnih ljubimaca. Ono što većina vlasnika pasa i mačaka ne zna, jeste da bi im zube trebalo prati dva do tri puta nedeljno.

Dve trećine pasa, oko 80 odsto mačaka starijih od četiri godine, kao i glodari stariji od godinu dana imaju potrebu za nekim od tretmana kod stomatologa, a u našoj zemlji postoji samo jedan sertifikovani stomatolog za kućne ljubimce i to na - Novom Beogradu.
- Na Fakultetu veterinarske medicine stomatologija ne postoji kao poseban smer, tako da sam nakon završenih studija i nekoliko godina veterinarske prakse, otišla u Ljubljanu i tamo završila školu za stomatologe, koja u Sloveniji postoji već 20 godina - objšnjava Tatjana Stevanović, doktor veterinarske medicine i sertifikovani stomatolog za pse, mačke i glodare. - Sve češći pacijenti su mi kunići, morski prasići i činčile, a najčešći problem koji se kod njih javlja je prerastanje sekutića.

Ovaj problem rešava se na taj način što se zubi najpre snimaju rendgenom, potom se životinja podvrgne anesteziji, a zatim uz pomoć mašine bruse zubi. Kako kaže dr Stevanović, greška prodavaca ovih životinja je što ne naglase da je seno osnovna hrana, pa kada vlasnici kupuju kupovne „grickalice“ glodari ne troše zube. Kada je o psima reč oni oboljevaju od istih stomatoloških problema kao i ljudi pa im se tako u ordinaciji „Pas, mačka i...“ obavljaju intervencije skidanja kamenca, stavljaju im se plombe, keramičke krunice, navlake, korekcija zagrižaja, izrađuju proteze.

- Kod pasa se javlja problem sa nepravilno raspoređenim očnjacima, koji često udaraju u nepca, prave rupu i oštećuju sinuse - objašnjava Stevanovićeva. - U tom slučaju neophodno je stavljanje proteze. Radimo i ultrazvučno uklanjanje kamenca i poliranje zuba i prilikom svake od intervencija pas je u opštoj anesteziji. Cene zavise od nekoliko kriterijuma, kao što su težina psa, težina stomatološkog problema, dužine intervencije, materijala koji se koriste prilikom zahvata i intervencija.

Nevolja je što vlasnici tek kada iz usta svog ljubimca osete nesnosan smrad pohitaju kod veterinara. Kako kaže naša sagovornica, u toku redovnih pregleda, većina veterinara ni ne pogleda u zube, pa tako s godinama dolazi do ozbiljnih oboljenja. Zbog toga, kako kaže, ukoliko bi njena ordinacija bila „strogo“ stomatološka, nikada ne bi mogla da zaradi dovoljno novca za život.

MALE RASE

Beograđani nisu baš revnosni kada je o higijeni zuba njihovih ljubimaca reč, pa doktorka apeluje da se zubi redovno kontrolišu, pogotovo kod popularnih malih rasa pasa, kao što su maltezeri, mopsovi, bišoni, pudle.

Ukoliko se ovim rasama ne održava higijena zuba, nakon pet ili šest godina mogu potpuno ostati bez njih, usled parodontopatije.

Foto: freedigitalphotos.net