Postoji recept za sreću i da, ona je merljiva

Ovaj dan ustanovile su Ujedinjene nacije 2012. godine, prepoznajući da ekonomski rast sam po sebi nije dovoljan za kvalitetan i ispunjen život.

Datum nije izabran slučajno – 20. mart se poklapa sa prolećnom ravnodnevicom, simbolom ravnoteže i novog početka, što dodatno naglašava ideju harmonije između materijalnog i duhovnog blagostanja.

Koncept sreće kao društvenog cilja posebno je inspirisan politikom zemlje Butan, koja već decenijama meri napredak kroz "bruto nacionalnu sreću", a ne samo kroz ekonomske pokazatelje.

U okviru obeležavanja ovog dana, svake godine objavljuje se i Svetski izveštaj o sreći (World Happiness Report), koji rangira zemlje prema nivou zadovoljstva građana, uzimajući u obzir faktore poput prihoda, socijalne podrške, očekivanog životnog veka, slobode izbora i poverenja u institucije.

Međunarodni dan sreće podseća da sreća nije samo lična emocija, već i važan društveni cilj. Stručnjaci ističu da na osećaj sreće utiču međuljudski odnosi, mentalno zdravlje, osećaj sigurnosti i mogućnost da ljudi vode ispunjen i dostojanstven život.

Iako se sreća često posmatra kao subjektivna kategorija, ovaj dan šalje univerzalnu poruku – da ulaganje u dobrobit ljudi, solidarnost i ravnotežu između posla i privatnog života doprinosi ne samo pojedincima, već i društvu u celini.

Sreća nije samo prolazan osećaj, već je i vrlo merljiva

Finska je 2025, deveti put zaredom, najsrećnija zemlja na svetu.

Osećaj stanovnika Finske, međutim, nema veze sa ličnom srećom, već sa tim koliko su zadovoljni vlastitim životom.

Dugogodišnjeg lidera Finsku na njihovoj listi za 2025. slede Island, Danska, Kostarika i Švedska, a na dnu spiska od 147 zemalja je Avganistan.

Kosovo je na visoko rangiranom 16. mestu, Slovenija na 18, a Srbija je zauzela 30. mesto.

Bosna i Hercegovina je na 47. poziciji, Crna Gora na 60, a Hrvatska na 70. mestu. 

Mnogo siromašnije, ali približno srećno žive ljudi u Butanu u Aziji. Stanovnicima ove države u Himalajima toliko je važna da imaju i Ministarstvo sreće.

Pravo na sreću im je zagarantovano Ustavom, iako spada među najnerazvijenije u Aziji.

"Ljudi u Butanu nisu bogati, žive jednostavno, nisu preterano tehnološki razvijeni, imaju jaku vezu sa prirodom, održavaju tradiciju i porodica im je vrlo važna. Utisak mi je da ljudi tamo nisu opterećeni materijalnim stvarima, da ne poseduju mnogo i uspeh se ne meri ekonomijom već srećom stanovnika i ljudi koji vode državu", prepričava Snežana Mijailović, ljubiteljka putovanja iz Beograda, utiske iz Butana.

Mentalno zdravlje ne traži konstantnu sreću

Da li su mentalno zdravlje i sreća povezani i zašto, možda, nisu?

"Mentalno zdravlje ne znači biti stalno srećan, već imati kapacitet da se nosimo sa različitim emocijama. Da iz teških perioda povratimo osećaj smisla i povezanosti sa drugima", kaže Vučićević Miladinović.

Psihološkinja objašnjava da sreća nije za svakog ista.

"Sreću doživljavamo i definišemo na različite načine, u skladu sa našim vrednostima, iskustvima i životnim okolnostima. Naša predstava o sreći formira se u odnosima u kojima odrastamo. Ono što smo u porodici učili o ljubavi, uspehu, postignuću, smislu života, često oblikuje i našu predstavu šta znači dobar život i biti srećan", objašnjava Vučićević Miladinović.

Zbog toga, kaže, dva čoveka mogu živeti u sličnim okolnostima, a doživljavati ih potpuno drugačije.

Ideja o sreći promenljiva je tokom života, dodaje.

"Ono što nekome u dvadesetim godinama može da izgleda kao ključ sreće, poput uspeha, slobode, avantura i postignuća, kasnije može da ustupi mesto drugim vrednostima. U kasnijim godinama tu su stabilnost, bliskost, unutrašnji sklad, mir i smislen doprinos zajednici", kaže.

Promene u životu, kao što su roditeljstvo, gubici, životni stresovi ili krizni periodi, često nas podstiču da ponovo preispitamo šta nam je zaista važno, objašnjava psihološkinja.

"Ideja o sreći je zapravo živa i promenljiva kategorija, koja se razvija zajedno sa nama", naglašava Vučićević Miladinović.

Sreća na individualnom nivou, često je zapravo odraz kvaliteta odnosa sa bližnjima, osećaj pripadanja i mogućnosti da budemo autentični i svoji u kontaktu sa drugima.

Recept za sreću

Poznato Harvardsko istraživanje razvoja odraslih, koje traje više od osam decenija i prati živote nekoliko generacija ispitanika, pokazuje nam šta je to važno za "sreću", priča psihološkinja Vučićević Miladinović.

"Najvažniji faktor dugoročnog zadovoljstva životom, mentalnog, pa čak i fizičkog zdravlja, nisu bogatstvo, slava ili profesionalni uspeh, već kvalitet odnosa sa drugima. Ljudi koji imaju stabilne, podržavajuće i bliske odnose sa partnerima, prijateljima ili porodicom imaju veću verovatnoću da žive duže, da se osećaju zadovoljnije, da lakše prolaze kroz životne stresove i tako budu 'srećniji'", zaključuje ona.