Predlog o uvođenju vremenskih zona posvađao Evropljane: "Apsolutno ne!" FOTO

U Srbiji se letnje računanje vremena 2026. godine uvodi u nedelju, 29. marta, u 02:00 časa, kada se časovnici pomeraju unapred na 03:00 časa. Time se spava sat kraće, ali dan postaje duži, a ova praksa usklađena sa EU se nastavlja i narednih godina.

Ova praksa pomeranja časovnika svake godine izaziva brojne proteste širom Evrope, a kao glavni razlozi navode se zdravstveni problemi i povećan broj saobraćajnih nezgoda. 

Sada se na internetu (Fejsbuku) pojavila mapa sa predlogom podele vremenskih zona za Evropu bez letnjeg računanja vremena, koja organizuje kontinent u četiri glavna regiona: Azori (UTC-1), Zapadna Evropa (UTC+0), Centralna Evropa (UTC+1) i Istočna Evropa (UTC+2).
 

Autor navodi da ova "struktura ima za cilj da održi dosledno podešavanje vremena tokom cele godine, eliminišući sezonske promene sata koje se često smatraju zbunjujućim i neefikasnim".

• Pomeranje sata može biti štetno: Da li znate da se spas krije u pravilu iz doba SFRJ?
• Ove godine sat pomeramo ranije: Dani će biti duži, ali to može imati i negativne posledice

Srbija, kao i gotovo ceo Balkan bi, prema ovom predlogu, bili u "plavoj", odnosno UTC +1 zoni.

"Ne postoji način da bilo ko prihvati"

Međutim, predlog se nije dopao brojnim Evropljanima i usledila je lava komentara.

"Ne postoji način da bilo ko prihvati vremensku razliku između Republike Irske i Severne Irske", glasio je jedan komentar.

"Kao Francuz: NIKADA nećemo deliti vremensku zonu sa Britancima!", naveo je drugi korisnik Fejsbuka.

"Ne možete imati dve vremenske zone na ostrvu Irska", upozorio je treći.

• Astronom jasan: Letnje i zimsko računanje vremena gubi svrhu
• Većina sveta nema muke: Koje zemlje ne pomeraju sat? ANKETA

"Zamislite, ako bi ovo stupilo na snagu - ljudi koji napuštaju Irsku da bi prešli granicu morali da vrate satove 300 godina unazad kada uđu u Severnu Irsku".

"Apsolutno ne! Veći deo zapadne Evrope (zeleno) je u UTC +1 i letnjem UTC +2. Čak bih tvrdio da zadržavamo letnje vreme tokom cele godine (UTC +2). Ali, definitivno nikada UTC+0", bio je izričit sledeći.

"Ne mislim da bi Finska i baltičke države želele da budu strpane u jednu grupu sa Belorusijom i Rusijom, a ideja o sat vremena razlike između Švedske i Finske je potpuno nelogična!", primetio je još jedan komentator.

"Bez obzira na to da li će letnje računanje vremena biti zadržano ili ne, Španija bi trebalo da bude u istoj vremenskoj zoni kao Portugal, Velika Britanija i Irska".

"Ne ne, ne želimo tako rani zalazak sunca. Ovo je mapa za kauč-'krompire' ili histerične ekologe", glasio je jedan od komentara.

"Nemci uveli letnje računanje vremena zbog uglja"

Bilo je i onih kojima se predlog dopao: "Najrazumniji aranžman... mada mislim da bi Irska i Portugal mogli savršeno da ostanu u vremenskoj zoni Zapadne Evrope".

"Letnje vreme (BST) je uvedeno 1916. godine kao mera za uštedu uglja tokom Prvog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata korišćeno je UTC+2. Lično bih se zalagao za UTC+1 tokom cele godine, ali ništa nas ne bi sprečilo ni da usvojimo UTC +30 minuta", pojasnio je neko.

• Da li je pomeranje sata stvar prošlosti? Evo šta bi moglo da se desi ako ostanemo samo na jednom vremenu
• Rizik od infarkta povećava se za 24 odsto prvog ponedeljka nakon pomeranja sata

"Ova mapa sa četiri zone bez letnjeg računanja vremena je samo predlog, a ne usvojena politika. Ona potiče iz Inicijative za korišćenje vremena i Barselonske deklaracije o vremenskim politikama, koje se zalažu za okončanje sezonskih promena sata i usklađivanje Evrope sa prirodnijim solarnim vremenom. Trenutno ne postoji zakonodavni proces EU koji se kreće ka implementaciji, niti vremenski okvir", precizirao je jedan korisnik Fejsbuka.

I, zaista, letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata i to baš iz razloga koje je naveo ovaj korisnik Fejsbuka, a praksa pomeranja časovnika u veem delu sveta nije dovođena u pitanje gotovo čitav vek. Tokom tog perioda, uvelo ju je više od 140 država, a li vremenom taj broj tih značajno se smanjuje i manje od 40 odsto zemalja u svetu trenutno primenjuje letnje računanje vremena.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja vremena jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice ove prakse.