Misterija uništenja "američkog Stounhendža" skoro rešena; Teorije zavere i dalje bukte FOTO/VIDEO

Nova istraga o uništenju spomenika prozvanog "američki Stounhendž" bacila je novo svetlo na teorije zavere o tome šta je moglo da dovede do njegovog bombardovanja 2022. godine.

Šestodelni podkast lista Atlanta Journal-Constitution, pod nazivom "Who Blew Up the Guidestones?" ("Ko je digao u vazduh Vodiče"?), istražuje zašto su džordžijski vodiči postali meta raznih marginalnih spekulacija o globalnim elitama, satanističkim ritualima i NLO-ima.

Uz toliki broj teorija koje su kružile o navodno zlokobnoj prirodi ovog spomenika, istoričari kažu da je bilo samo pitanje vremena kada će razbuktala paranoja dovesti do njegovog uništenja.

Granitna struktura visoka oko šest metara, nedaleko od Elbertona - poznatog kao svetska prestonica granita - uništena je 6. jula 2022. godine, kada je oko 4.30 ujutru aktivirana eksplozivna naprava.

• Poznate nove informacije o načinu izgradnje Stounhendža
• Uhapšeni aktivisti koji su isprskali bojom Stounhendž

Vlasti su saopštile da su napad izvela "nepoznata lica". Nadzorne kamere zabeležile su vozilo koje beži sa mesta događaja, a preostali delovi spomenika kasnije su srušeni iz bezbednosnih razloga.

Do danas niko nije uhapšen i slučaj ostaje nerešen

Spomenik je naručen 1979. godine od strane misterioznog čoveka koji je želeo da ostane anoniman, koristeći pseudonim R. C. Kristijan. On se obratio kompaniji za obradu granita u Elbertonu sa detaljnim planovima za izgradnju velikog spomenika.

Predsedniku kompanije, Džou H. Fendliju Starijem, rekao je da predstavlja grupu ljudi koja deli određenu filozofiju o budućnosti čovečanstva.

Kristijan je kompaniji doneo drveni model obojen srebrnom bojom i precizne planove izgradnje, iako ukupna cena nikada nije javno objavljena. Procene govore da je iznosila nekoliko stotina hiljada dolara.

Nova istraga sugeriše da se pravi motiv napada ne tiče jednog počinioca, već "leži" u decenijama narastajućih teorija zavere koje su spomenik pretvorile u metu.

Na jednom od oštećenih stubova, snimljenom iz vazduha nakon eksplozije, vide se poruke ispisane na osam različitih jezika koje promovišu kontrolu populacije, sklad sa prirodom i globalizam.
 

Pošto su finansijski dokumenti zahtevali pravi identitet, lokalni bankar Vajat Martin pristao je da posreduje u plaćanjima tek nakon što mu je Kristijan poverio svoje pravo ime.

Martin je položio zakletvu ćutanja i nikada nije otkrio njegov identitet.

"Mudro se razmnožavajte"

Za izgradnju je korišćen lokalni granit, ukupne zapremine oko 27 kubika, a spomenik je bio visok nešto više od 5,8 metara kada je završen.

Spomenik je svečano otkriven u martu 1980. godine, uz prisustvo lokalnih zvaničnika i stanovnika.

Tadašnji američki kongresmen Dag Bernard izjavio je da je svrha strukture bila da usmeri buduće generacije, promoviše brigu o životnoj sredini i ponudi principe koji mogu opstati čak i ako nisu opšteprihvaćeni.

Natpisi uklesani na više savremenih i drevnih jezika sadržali su deset smernica koje se bave kontrolom populacije, upravljanjem društvom i odnosom čoveka prema prirodi.

Jedna od smernica pozivala je da se svetska populacija održi ispod 500 miliona ljudi, dok je druga savetovala da se "razmnožavanje vodi mudro".

"Nikad u životu nisam video toliko veštica"

Struktura je ujedno služila i kao astronomski kalendar i sunčani sat.

Gotovo odmah po podizanju, spomenik je postao magnet za teorije zavere.

Hudson Koun, meštanin koji je postao nezvanični predstavnik lokaliteta, rekao je da je prisustvovao njegovom "zlatnom dobu" nakon otkrivanja 1980. godine.

Prisetio se glasina da su kamene figure izgradili Marsovci, kao i izveštaja o viđenju NLO-a, okupljanju veštica i čak postojanju tajne podzemne prostorije ispod spomenika.
 

Vremenom je mesto postalo kulturna zanimljivost i privlačilo je posetioce koji su tu organizovali ceremonije, zabave i razne rituale.

"Nikada u životu nisam video toliko veštica", rekao je Koun.

Mark Klamp, čiji je otac učestvovao u klesanju granitnih ploča, godinama je neformalno brinuo o spomeniku. Povremeno je morao da uklanja grafite, pa čak i životinjske ostatke koje su posetioci ostavljali.

Obeležje "novog svetskog poretka"

Uprkos interesovanju, spomenik je od samog početka delio lokalnu zajednicu, a natpisi i misterija oko njegovog porekla, podsticali sve ekstremnija tumačenja.

Kritičari su tvrdili da je spomenik povezan sa globalnim elitama, okultnim praksama ili takozvanim "novim svetskim poretkom".

Neki konzervativni hrišćanski aktivisti nazivali su ga "satanističkim", tvrdeći da njegove poruke protivreče biblijskim učenjima.

Poruke o kontroli populacije posebno su izazvale optužbe da spomenik promoviše eugeniku ili ideju "novog svetskog poretka".

Iako je tvorac u pratećem manifestu objasnio značenje spomenika, teorije zavere su nastavile da se šire i razvijaju.

Kako je jedan autor naveo, spomenik je postao "prazno platno" na koje su ljudi projektovali svoje strahove i sumnje.

Spomenik je više puta vandalizovan u godinama koje su prethodile njegovom uništenju, kako su kritike rasle u određenim političkim i verskim krugovima.

Decenijama je stajao "omražen, ali uspravan" - sve dok neko nije prešao na dela.

Istraga ukazuje da te teorije nisu ostale samo na internetu, već su doprinele stvaranju atmosfere u kojoj je nasilje delovalo opravdano.

Bombardovanje, kako se navodi, odražava širu promenu u kulturi teorija zavere, gde marginalne ideje mogu prerasti u stvarne, opasne postupke.

Kako je istakao urednik političke rubrike lista Atlanta Journal-Constitution Kris Džojner, teorije zavere su nekada bile usmerene na relativno bezazlene teme poput Bigfuta ili čudovišta iz Loh Nesa. Danas, međutim, mogu imati opasne posledice u stvarnom svetu.

Izveštaj povezuje uništenje spomenika sa dugotrajnim obrascem u američkom društvu.

Istoričar Ričard Hofstadter svojevremeno je opisao "paranoidni stil u američkoj politici"- sklonost ka sumnji i zavereničkom razmišljanju koja se periodično javlja.

Prema ovoj analizi, spomenik je postao svojevrsno kulturno ogledalo, odražavajući strahove koji su u datom trenutku dominirali.

Čak i kada su postojali dokazi koji objašnjavaju poreklo i svrhu spomenika, mnogi su ih ignorisali ili prilagođavali sopstvenim uverenjima.

Uprkos novoj pažnji, vlasti i dalje nisu identifikovale počinioca napada.