Carski orao se vraća u Srbiju: Kako je veličanstvena ptica promenila svest ljudi FOTO

O povratku veličanstvenog carskog orla u Srbiju, izvestio je i britanski Gardijan.

Podsećajući da je rad Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPSP) iz godine u godinu bio sve teži, Gardijan navodi da je  2017. "Srbija bila svedena na jedan par koji se gnezdi, dok je prošle godine DZPSP zabeležio 19 parova koji se gnezde, od kojih je 10 uspešno odgajilo mladunce".

Uz napomenu da je u nekim opštinama Vojvodine "pokrivenost drvećem pala ispod 1 procenta", i opasku Milana Ružića, direktora DZPSP, da se "možete voziti ovde sat i po vremena i ne videti nijedno drvo više od pet metara", postavlja se dilema: "Čak i ako orao želi da se vrati, pitanje je: na koje drvo?"

• Orao leti sa "svetom tkaninom“ iznad hrama: "Loš predznak, desiće se nešto strašno?" VIDEO
• U Prijepolju se ponovo pojavila zaštićena vrsta: Vid ove ptice osam puta oštriji od ljudskog VIDEO

Nedostatak drveća je jedan od razloga, ali to nije jedini razlog. Njegov pad je počeo progonom.

Jesus Giraldo Gutierrez/shutterstock

"Region ima istoriju nemira i rata", rekao je Ružić. "Svako domaćinstvo je imalo pušku. Ljudi su pucali u ptice grabljivice iz zabave ili da bi zaštitili stoku. Grabljivice su bile neprijatelj".

"Sa otrovom nema upozorenja"

Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska država je sprovela široko rasprostranjene kampanje trovanja usmerene na velike mesoždere poput vukova i medveda, deleći otrovne mamce poljoprivrednicima i pastirima. Ptice grabljivice su platile cenu.

"Ako otruješ lešinu ovce na otvorenom, orlovi i lešinari će je prvi pronaći", pojansio je Ružić. "Ako orao bude upucan, drugi uče. Sa otrovom nema upozorenja".

Sa intenziviranjem poljoprivrede, orao krstaš, odnosno carski orao (vrsta Aquila heliaca) je takođe izgubila hranu. U Vojvodini se uglavnom hrane vevericama ili dudovima. Kada se stoka preselila u štale i ispaša nestala, nestali su i dudovi.

"Orlovi su odjednom izgubili drveće za gnežđenje, hranu i sigurnost", istakao je Ružić.

Do kraja 1980-ih, u Srbiji su ostale samo dve male populacije orlova krstaša: jedna u Deliblatskoj peščari, istočno od Beograda, i druga u brdima Fruške gore, blizu Novog Sada. Deliblatski orlovi su izgubljeni 1990-ih. Fruška gora je zadržala svoje ptice do 2015. godine.

Ružić ima teoriju, koja je, kako je istakao nedokazana, o tome šta ih je dokrajčilo. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, sankcije EU su okončale izvoz voća u Rusiju. Srbija je popunila deo praznine.

"Proizvodnja voća je eksplodirala na Fruškoj gori. Pašnjaci su pretvoreni u voćnjake, a pojavile su se stotine novih dalekovoda", naveo je, pa dodao: "Za krhku populaciju orlova, takva promena može biti kobna".

Volonteri čuvali gnezdo dan i noć

Dok je Srbija gubila svoje ptice, preko granice se odvijala drugačija priča. Mađarska decenijama štiti orlove krstaše. Od 20 parova u 1980-im, populacija danas broji 550. Kako su mađarske teritorije postajale zasićene, mladi orlovi su počeli da se rasipaju na jug, prvi put stižući u Srbiju 2011. godine. "Mađarska je postala izvorna populacija za region", rekao je Ružić. Otprilike u vreme kada je vrsta nestala sa Fruške gore, novi par se pojavio na severu Srbije.

Podstaknuti projektom PannonEagle Life, koji finansira EU, BPSSS je odlučio da se ne sme dozvoliti da poslednji par orlova u Srbiji propadne. Volonteri su čuvali gnezdo tokom cele sezone parenja, kampujući na bezbednoj udaljenosti kako bi sprečili uznemiravanje od strane farmera, pastira ili radoznalaca. Kada je oluja oštetila gnezdo, zaštitnici prirode su privremeno uklonili piliće kako bi obnovili strukturu. Roditelji su se vratili, mladi su preživeli.

Danas, BPSSS prati teritorije, rehabilituje povređene orlove i radi sa zajednicama.

"U seoskim kafićima se šalimo da je u celoj zemlji ostalo manje orlova krstaša nego ljudi koji piju pivo u sobi", rekao je Ružić. "Ljudima je odjednom stalo do orlova".

Brend: "Naše selo ima orla!"

Pošto se veruje da je kraljevski orao prikazan na srpskom nacionalnom grbu, ta poruka je imala dodatnu težinu.

"Kada ljudima kažete da se u blizini gnezdi orao, to postaje brend: 'naše selo ima orla'. Odmah je manje verovatno da će ljudi pucati ili baciti otrov".

Rezultati su vidljivi. Svake godine potraga za gnezdima pokriva sve veće područje. Pojavljuju se nove teritorije, a populacija se širi ka jugu duž rečnih koridora procenjenom brzinom od 15-20 km godišnje.

Ali oporavak je i dalje "tanan". Drveća su i dalje retka, a carski orlovi se sporo prilagođavaju veštačkim platformama za gnežđenje. "Ne veruju im", pojašnjava Ružić. "Orlovi belorepani će se gnezditi na bilo čemu - mogli biste staviti frižider na drvo i oni bi ga koristili. Carski orlovi su drugačiji. Potrebno im je vreme".