Četiri sekunde smo bliži apokalipsi: Pomereno vreme na Satu sudnjeg dana VIDEO

Svet je sa nestrpljenjem iščekivao da li će se kazaljke simboličnog Sata sudnjeg dana pomeriti još bliže ponoći, usred strahova od nuklearnog rata, nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije i drugih egzistencijalnih pretnji.

Tačno u 16 ​​časova po našem vremenu (10:00 časova po istočnom standardnom vremenu), naučnici su objavili novu, mnogi kažu zloslutnu, procenu.

Vreme je pomereno četiri sekunde unapred i sada je ostalo još 85 sekundi do ponoći, odnosno do apokalipse.

To je najbliže globalnoj katastrofi u njegovoj skoro 80-godišnjoj istoriji. Iako je reč o moćnoj metafori, a ne o alatu za predviđanje budućnosti, svaki otkucaj kazaljki je dramatično upozorenje čovečanstvu i poziv na hitnu akciju svetskih lidera.
 

Šta je Sat sudnjeg dana i zašto je važan?

Priča o Satu sudnjeg dana počinje 1947. godine, u senci atomske bombe i na početku Hladnog rata.

Napravila ga je neprofitna organizacija koju su dve godine ranije osnovali Albert Ajnštajn, Dž. Robert Openhajmer i drugi naučnici sa Univerziteta u Čikagu koji su učestvovali u Projektu Menhetn. Shvativši razornu moć koju su oslobodili, osetili su moralnu dužnost da upozore javnost na opasnosti koje stvara nekontrolisana nauka.

• "Čovečanstvo je pred katastrofom"
• Pomerene kazaljke sata sudnjeg dana - koliko smo blizu?

Ponoć na satu simbolizuje teorijsku tačku uništenja civilizacije, a broj minuta ili sekundi do ponoći predstavlja procenu Komiteta za nauku i bezbednost o tome koliko smo blizu katastrofe koju bismo mogli sami da izazovemo. Prvobitno je bio postavljen na sedam minuta do ponoći. Najdalje od propasti bili smo 1991. godine, nakon završetka Hladnog rata i potpisivanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, kada je sat pomeren na optimističnih 17 minuta do ponoći. Nažalost, taj optimizam nije dugo trajao.

Nikada bliže apokalipsi

Tokom godina pretnje su se menjale i množile. Nuklearnom oružju pridružile su se klimatske promene, biološke pretnje, sajber ratovanje i, najnovije, nekontrolisani uspon veštačke inteligencije.

Prošle godine, u januaru 2025. godine, sat je pomeren sa 90 na rekordnih 89 sekundi do ponoći. U zvaničnom saopštenju, naučnici su kao glavne razloge naveli rusku invaziju na Ukrajinu i povezane nuklearne pretnje, eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, nedovoljan napredak u borbi protiv klimatskih promena i rastuće opasnosti koje proizlaze iz revolucionarnih tehnologija.

"Pomeranje na 89 sekundi do ponoći je upozorenje svim svetskim liderima", rekao je tada Danijel Holc, predsednik Komiteta za nauku i bezbednost, naglašavajući da je svet "opasno blizu provalije".

Mnogi analitičari smatraju da se situacija nije poboljšala od te izjave. Prošlu godinu obeležio je nastavak rata u Ukrajini, rast tenzija između Indije i Pakistana i modernizacija nuklearnih arsenala vodećih sila poput Sjedinjenih Država, Rusije i Kine, koje ulažu stotine milijardi dolara u oružje sposobno da uništi civilizaciju.

Posebno je zabrinjavajuće to što Novi START sporazum, poslednji preostali bilateralni sporazum koji ograničava strateške nuklearne arsenale Sjedinjenih Država i Rusije, ističe 5. februara. Njegovim istekom, prvi put od početka Hladnog rata, neće biti sporazuma o kontroli naoružanja između dve najveće nuklearne sile.

"Ovo predstavlja fundamentalni slom u arhitekturi kontrole nuklearnog oružja", upozorava Hamza Čaudri iz Instituta za budućnost života.

Dodatnu dimenziju opasnosti donosi dublja integracija veštačke inteligencije u vojne sisteme. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do automatizovane eskalacije sukoba bez ljudskog nadzora, gde bi mašine donosile odluke o životu i smrti na globalnom nivou.

Dr S. Dž. Berd iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta u Kembridžu smatra veštačku inteligenciju "pokretačem egzistencijalnog rizika" ravnopravnim s nuklearnim oružjem.