Prvi put zabeležena gigantska eksplozija: Mogla bi da uništi atmosferu?

Iako je erupcija slična sunčevim olujama koje su nedavno obasjale nebo iznad Zemlje aurom, ova je bila mnogo većih razmera. Umesto da stvori šarenu polarnu svetlost, ova snažna eksplozija mogla bi da uništi atmosferu bilo koje planete u blizini, piše CNN.

Verovatni uzrok eksplozivnog događaja bio je koronarni izbačaj mase (KEM). U našem sistemu to je ogroman oblak jonizovanog gasa, odnosno plazme, i magnetnih polja koji eruptira iz spoljašnje atmosfere Sunca.

• NASA saopštila: Kruže među zvezdama
• Uprkos svim problemima, kineska kapsula svemirskog broda uspešno sletela
• Astronomi uhvatili signal: Da li je ovo dokaz o vanzemaljcima? FOTO

Kada takve erupcije stignu do Zemlje, mogu da izazovu poremećaje u magnetnom polju, što nazivamo svemirskim vremenom.

Iako snažne sunčeve oluje stvaraju spektakularne aure, mogu da ometaju komunikacije, električnu mrežu i rad satelita.

Do sada astronomi nikada nisu uspeli da detektuju KEM sa neke druge zvezde. Istraživači su ovo revolucionarno otkriće opisali u studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Potraga za zvezdanim eksplozijama

Zvezda nazvana StKM 1-1262, crveni patuljak udaljen oko 130 svetlosnih godina od Zemlje, izbacila je oluju neverovatnom brzinom od 2400 kilometara u sekundi. Prema autorima studije, takva brzina zabeležena je u otprilike jednom od svakih 2000 koronalnih izbačaja mase sa našeg Sunca.

"Zvezda se ponaša kao izuzetno magnetizovani kipući kotao plazme. Ova eksplozija je 10 do 100 hiljada puta snažnija od najjače koju Sunce može da proizvede", izjavio je koautor studije Cyril Tasse, istraživač na Pariškom opservatorijumu.

"Ovo otvara prozor za vanzemaljsko svemirsko vreme."

Gust i brz izbačaj materijala bio je dovoljno snažan da ogoli atmosferu bilo koje planete koja bi mu se našla na putu.

Razumevanje uticaja zvezdane aktivnosti na egzoplanete ključno je u potrazi za odgovorom na pitanje postoji li život izvan našeg Sunčevog sistema.

Shutterstock/VisualMediaHub

KEM-ovi, nakon što ih zvezda oslobodi, stvaraju radio talase dok putuju kroz spoljašnju zvezdanu atmosferu – koronu. Istraživači su uočili radio signal koristeći novi softver za analizu snimaka neba koje je pre gotovo deset godina zabeležio radio-teleskop LOFAR, sastavljen od hiljada antena širom Evrope.

"Ovako jak radio-signal jednostavno ne bi postojao da materijal nije u potpunosti napustio zvezdani 'mehurić' snažnog magnetizma", rekao je vodeći autor studije dr Džo Kalingam.

"Drugim rečima, uzrokovan je KEM-om."

Signal je bio radio–blesak tipa II, što sugeriše da se vreli gas širio od zvezde u svemir.

"Iz pomaka možemo da iščitamo gustinu materijala dok se KEM kreće ka spolja", dodao je Kalingam.

Tim je koristio i podatke iz XMM-Newton misije Evropske svemirske agencije kako bi izmerio temperaturu, rotaciju i sjaj zvezde putem rendgenskih zraka. Uočavanje KEM-ova sa drugih zvezda do sada je bilo izuzetno teško jer su predaleko za direktno posmatranje.

"Ova detekcija pruža verovatno najjači dokaz do sada da se ovaj fenomen događa izvan Sunčevog sistema", rekao je Kevin Frans, astrofizičar sa Univerziteta Kolorado Boulder, koji nije učestvovao u istraživanju.

Posledice za potragu za životom

Zvezde crveni patuljci mogu da imaju magnetna polja i do 1.000 puta jača od Sunčevog. StKM 1-1262 ima polovinu mase našeg Sunca, ali se okreće 20 puta brže i ima magnetno polje procenjeno na 300 puta jače. Naučnici često pronalaze egzoplanete koji kruže oko takvih zvezda na veoma malim udaljenostima.

Pošto su crveni patuljci hladniji, takozvana naseljiva zona – područje gde planeta može imati tečnu vodu – mnogo je bliža zvezdi.

Međutim, astronomi se dugo pitaju da li snažne erupcije takvih zvezda mogu uništiti potencijalni život štetnim zračenjem. Ako planeta ima tečnu vodu, mora imati i zaštitnu atmosferu.

Iako nije poznato da li planete kruže oko StKM 1-1262, Kalingam navodi da gotovo svaka zvezda crveni patuljak ima bar jednu planetu.

"Zaštitno magnetno polje kakvo imamo na Zemlji ne bi moglo da izdrži pritisak ovakvog KEM-a, što bi atmosferu izložilo direktnom udaru i dovelo do njenog 'skidanja'", objasnio je.

"Dakle, čak i da je planeta u savršenoj zoni oko zvezde, njena atmosfera bi brzo bila izgubljena, ostavljajući za sobom neplodnu stenu – nešto poput Marsa."

Istraživači sada žele da utvrde kako tako male zvezde mogu da oslobode tako ogromnu energiju i kakav bi uticaj ponovljeni KEM-ovi mogli imati na obližnje planete.

Budući projekti, poput teleskopa Square Kilometre Array, koji bi trebalo da bude završen 2028. godine, omogućiće dalja istraživanja.

"Ovo je tek početak i, nadamo se, nagoveštaj onoga što tek dolazi", zaključio je Mark Mieš, naučnik iz Centra za predviđanje svemirskog vremena.