U čast Svete Petke: Veliki broj vernika čeka u redovima od juče ispred Ružice na Kalemegdanu FOTO

Kao i svake godine, na Kalemegdanu, ispred crkve posvećene ovoj svetiteljki okupio se veliki broj vernika koji su strpljivo čekali u redu da se poklone moštima i pomole pred njenom ikonom.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

• Šta Sveta Petka nikako "ne prašta"? Prilika za zaštitu i blagoslov
• Danas je Sveta Petka: Veruje se da se dešavaju čuda, a ovo ne smete da radite
• Najbolji bakin recept za slavski kolač za Svetu Petku

U crkvi Ružici, koja se nalazi pored crkve Svete Petke, sinoć je održano večernje bogosluženje.

Na licu mesta vernici kažu da je ispred crkve gužva još od juče popodne i da su se od tada formirali redovi ovde u dvorištu crkve ali i na samom Kalemegdanu. Veliki su redovi, danas vernici uzimaju lekovitu vodu, neki od vernika su došli po tu vodu, a pak neki da preseku kolač koji se seče u dvorištu ove crkve celog dana.

FOTO TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ/ bs

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Sveta Petka je prva u nizu jesenjih slava, šesta je po broju svečara koji je obeležavaju, što govori o ogromnom poštovanju koje svetiteljka od davnina uživa u srpskom narodu. Vekovi prolaze, ali priča o njoj i dalje nadahnjuje.

Na ikonama predstavljena kao milostiva žena u crnom plaštu, mnogima je spasla život i izvela ih na pravi put. Kult Svete Petke neguje se kod Srba, Grka, Rumuna, Bugara, a osim pravoslavaca poštuju ju je i ostali hrišćani.

FOTO TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ/ bs

Iz pobožne porodice

Velika svetiteljka i čudotvorka rođena je polovinom 10. veka u Epivatu, u selu kod grada Kalistratije, na obali Mramornog mora u Trakiji. Tada je sve to bila Vizantija. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao devojčica, sa majkom je redovno odlazila u crkvu.

Nakon smrti roditelja otišla je u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva (u prevodu sa grčkog - petak). Nakon toga zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom.

U poznoj starosti javio joj se anđeo koji joj je rekao da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, te je vreme da napusti pustinju i vrati se u zavičaj. Otišla je u svoj Epivat, gde je poživela još dve godine.

Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno od drugih. Po bugarskim izvorima, "počivala je neprimereno pored jednog stolara, nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno da njeno telo nije istrulilo".

Čudotvorne mošti Svete Petke

Njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, odakle ih je bugarski car Jovan Asen 1238. preneo u Trnovo. Potom su se selile preko Vidina do Vlaške nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su 1398. prenete u Srbiju, u srednjovekovni grad Županjevac, potom u manastir Ljubostinju, da bi konačno 1417. donete u Beograd.

Takođe, postoje i brojna verovanja vezana za ovaj veliki praznik koji proslavlja ceo pravoslavni svet.

Veliki broj ljudi obraća joj se molitvom za pomoć i spas u bolesti i nevoljama, a svetiteljka se često javlja ljudima u snu i govori im šta da rade.

FOTO TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ/ bs

Obično se pored hrama posvećenog Svetoj Petki ili u neposrednoj blizini, nalazi izvori za koje se tvrdi da su lekoviti. U Beogradu se nalazi čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, koja leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze, piše SPC. 

Inače, uz današnji dan, kult Prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.

Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jaši.

FOTO TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ/ bs

Svetitljka je veoma cenjena i poštovana u Srbiji, a posvećen joj je i film "Sveta Petka - Krst u pustinji" u režiji Hadži-Aleksandara Đurovića, po romanu "Petkana" Ljiljane Habjanović Đurović.