Za duži život: Koliko treba da traje godišnji odmor?

Istraživanje Evropskog kardiološkog društva pokazalo je da će uzimanje više od tri nedelje godišnjeg odmora pomoći da živite duže.

Izvor: Vijesti
Podeli
Foto: Shutterstock/Day2505
Foto: Shutterstock/Day2505

U okviru studije koja je trajala 40 godina, proučavao se uticaj zdravih navika - vežbanja, uravnotežene ishrane i prestanka pušenja kod pušača - na dugoročni rizik od razvoja srčanih oboljenja.

Na početku studije 1974. godine 1.222 muškarca srednjih godina je bilo podeljeno u dve grupe. Prva grupa je dobila usmena i pisana uputstva o zdravim navikama i kako da ih sprovode. Saveti nutrucionista i lekara su ih usmeravali na svakodnevnu fizičku aktivnost, izbalansiranu ishranu i na obavezno ostavljenje cigareta kod pušača. Za razliku od prve, muškarci iz druge grupe nisu dobijali nikakve smernice.

Sindrom godišnjeg odmora

Obe grupe su praćene pet godina i primećeno je da je rizik od kardiovaskularnih bolesti smanjen u grupi u kojoj su stručnjaci intervenisali.

Međutim, nakon 15-godišnjeg praćenja tačnije 1989. godine, istraživači su otkrili da je više muškaraca preminulo u prvoj grupi.

Nedavna ponovna analiza podataka je otkrila moguću vezu između preminulih muškaraca u prvoj grupi. Naime, svi oni su uzimali kraći godišnji odmor.

Muškarci iz prve grupe su uzimali manje od tri nedelje godišnjeg odmora i imali su 37 odsto veći rizik od prerane smrti u odnosu na muškarce koji su koristili godišnji odmor od tri nedelje.

"Nemojte misliti da će vam zdrav način života nadoknaditi preterani rad i neuzimanje godišnjeg odmora", rekao je Timo Strandberg, vodeći autor studije i profesor sa Univerziteta u Helsinkiju i dodao: "Odmori mogu biti dobar način za ublažavanje stresa."

Evo zašto se često razbolimo nakon godišnjeg odmora

A šta na povratku s godišnjeg odmora?

Pročitajte i:

Depresija nakon godišnjeg odmora – kako je izbeći?

Kad umor traje više od šest meseci, onda se radi o ozbiljnom sindromu koji nije za psihijatra VIDEO

Psihološkinja Kristina Bačkonja savetuje da bi bilo dobro osvestiti šta nam može pomoći pri povratku u uobičajeni ritam. Naime, idealnog i jedinstvenog recepta nema: ono što može pomoći jednoj osobi, ne mora nužno i drugoj.

"Verujem da sami najbolje znamo što nam najviše pomaže, a da biste uopšte mogli da osmislite šta i kako dalje, možda će vas usmeriti sledeći saveti", kazala je psihološkinja.

Da bi povratak u realnost posle odmora bio lakši, možda bi bilo dobro započeti s radom sredinom nedelje. Na taj način se postupno vraćamo obavezama, vikend je bliži, pa je zato i šok malo manji.

Iako ljudi vole da iskoriste i poslednji dan za boravak na moru, povratak na radno mesto dok ste naraspakovani, umorni od puta i nepripremljeni može biti prilično stresan. Kombinacija umora, nezadovoljstva i naglog skoka obaveza verovatno nije najbolji izbor za početak radne nedelje.

Bez obzira što ste se vratili u svakodnevicu, ostavite malo vremena za sebe, za opuštanje, za stvari koje volite da radite. Iako je ponekad u zgusnutom rasporedu teško naći vremena za sebe, imajte na umu da je opuštanje čoveku potrebno kao san ili zdrava ishrana. Svakodnevno opuštanje uz aktivnosti koje volite će smanjiti rizik od nastanka depresije, anksioznosti i razdražljivosti.

Iako se vaš letnji godišnji odmor završio, imajte na umu da vam to nije poslednji odmor i da su to bile tek dve ili tri nedelje. Iduće leto će doći tek za godinu dana, ali to ne znači da je i vaš idući odmor tako daleko.

Ono što uvek možete jeste planiranje novog godišnjeg odmora. Ako vas zamišljanje i planiranje novog godišnjeg odmora opušta, nema razloga da to ne radite. U krajnjem, pomisao da ćete ponovno na godišnji odmor može biti vaše svetlo na kraju tunela.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 78 idi na stranu