Depresija i dalje najveći okidač: Prepoznajte kada je vreme za pomoć

Na broj Centra "Srce" 0800-300-303 javljaju se hiljade ljudi, svih uzrasta, a ove godine primili su poziv i deteta od samo devet godina. Broj SOS telefona zovu i stariji od 70 godina.

Ljudi se ne rađaju kao skloni suicidu, kaže za B92 psiholog Nebojša Jovanović i pojašnjava da se ljudi mogu roditi kao skloni depresivnim stanjima sa kojima ne mogu da se nose, ali da ne postoji "gen za suicid".

"Ne možemo razdvojiti uticaj sredine od urođene sklonosti. Pitanje je kako bi uopšte mogla da se utvrdi urođena sklonost. Da li je u porodici u kojoj se desio suicid urođeno ili se prenosi atmosfera u familiji pa ponovo dođe do samoubistva. Ovo drugo je moguće", rekao je on.

Mnogo je situacija u kojima se mlade osobe odluče na suicid, a zajedničko im je da ne vide izlaz iz te situacije, nemaju rešenje.

Jovanović smatra da je samoubistvo nekad i osveta uz poruku "videćete vi kad me ne bude bilo".

"Nekada je to neka vrsta agresije usmerena recimo ka ljubavnom partneru ili roditeljima kojima želi da se kaže da su ga oni doveli do toga."

Dešava se i da osobe isplaniraju pokušaj samoubistva, ali da nemaju stvarno nameru da se ubiju već da je to vapaj i način da privuku pažnju na sebe. Nažalost, neretko u tim situacijama krene po zlu i desi se neplaniran suicid.

Samoubice uglavnom ostave oproštajno pismo ili neku drugu vrstu poruke i pozdrava, ali sa druge strane, nije retko i da ne ostave "poslednje reči".

Jovanović smatra da svaki postupak ima svoju poruku.

"Ako nema oproštajnog pisma, onda je poruka samoubice da nema šta da kaže i da nije bitno šta će neko da misli. Možda poručuje i da nikom nije bitan, pa što da uopšte ostavlja poruku. Najčešće ne ostavljaju poruke samoubice koje doživljavaju svoje stanje nepodnošljivim i prosto ne razmišljaju šta će drugi da misli posle ili neće da napišu poruku, a razmišljaju da ostali sami treba da zaključe šta je bio razlog da dignu ruku na sebe."

Prema njegovim rečima, s druge strane, oproštajnim pismima samoubice žele da stave do znanja da im drugi nije kriv ili o čemu se radi.

Foto: Thinkstock

U svakom slučaju teška je i velika tuga porodica koje se suočavaju sa suicidom. Pored gubitka koji se nikad ne može zaboraviti, suočavaju se sa neprekidnim preispitivanjem, osećajem krivice i teško je sačuvati jedinstvo u tako izgubljenom miru. Ako do mira nekad i dođu, opet ostaje taj osećaj krivice i nemoći.

Jovanović smatra da te porodice ne treba same kroz to da prolaze, već treba da potraže pomoć stručnjaka.

"Ne postoji savet kojim se može olakšati roditeljima koji su ostali bez deteta. Oni razmišljaju da li 'ako se vrate u život' to znači da su zaboravili svoje dete i da su loši roditelji. To ometa proces, koji je svakako dugotrajan. Često se roditelji međusobno optužuju, pa se razvode, druga deca u kući osećaju krivicu što su ostala i misle da nikad neće moći da nadoknade gubitak. Svi budu pogođeni i svako kome se to desi trebalo bi da potraži pomoć da ne prolaze kroz to sami."

U Centru "Srce", koji pruža emotivnu podršku osobama u krizi i bavi se prevencijom samoubistva, veruju da je svako ko razmišlja o samoubistvu u stanju ambivalencije, odnosno da do kraja nije siguran da želi da umre.

Veruju da se ljudi posle razgovora sa njima osećaju bolje.

"Ovakve linije postoje svuda u svetu. Otvorenim razgovorom sa nepoznatom osobom, podrškom i prostorom mogu da ublaže svoju patnju i dovedu u pitanje uverenje da je suicid jedini izlaz. Mnogo je različitih problema zbog kojih nas zovu, a svakako je lakše dalje potražiti pomoć kada znate da niste sami", rekla je direktorka i volonterka Centra Slavica Ranisavljev Kovačev za B92.

Tokom 2017. godine bilo je 4000 poziva, mejlova i četova, odnosno ostvareno je više od 10 kontakata dnevno, a žale se na usamljenost, odnose sa bliskim ljudima, porodicom, patnerom ili prijateljima, neki oblik psihičke ili fizičke bolesti, egzistencijalna pitanja, problem na radnom mestu ili u školi i niz drugih situacija.
Sa ljudima razgovaraju obučeni volonteri. Obuka traje 60 sati, a usklađena je sa principima i pravilima šire mreže Befrienders Worldwide.

Centar inače radi od 17 do 23 časa uprkos činjenici da se najveći broj suicida dešava u prepodnevnim satima. Angažovano je 30 volontera, a nažalost, često su linije zauzete.

“Imamo želju da linije ipak budu duže otvorene, 24 časa, ali za to je potrebna sistemska podrška, koju trenutno nemamo”, pojasnila je direktorka Ranisavljev Kovačev.

Sa Centrom može da se uspostavi kontakt i putem mejla vanja@centarsrce.org.