Dijabetes i pušenje – opasna igra

Program „Pušenje je ekstreman sport za osobe s dijabetesom“ organizovan је kako bi se ukazalo na štetnost pušenja, ne samo u mesecu borbe protiv dijabetesa, već i tokom cele godine.

„Pušenje je naročito opasno za osobe koje imaju dijabetes, jer se kod njih povećava nivo šećera i masnoće u krvi, što dovodi do ozbiljnih posledica“, kazao je tom prilikom dr Petar Borović, predsednik Saveza Srbije protiv pušenja, koji se obratio predstavnicima medija.

Kako navodi dr Borović, veliki broj pušača svestan je da pušenje škodi njihovom zdravlju, ali nisu dovoljno uporni da ostave pušenje.

„Smatram da postoji prostor za edukaciju o metodama za ostavljanje pušenja, kako bi pušači osetili da imaju podršku u svojoj nameri da ostave cigarete“ izjavio je dr Borović, dodajući da postoji više medicinskih načina za odvikavanje koji se mogu podeliti na nikotinske i nenikotinske.

„Kod nikotinskih se ne smanjuje broj receptora za nikotin i ti preparati praktično samo zadovoljavaju te receptore, čime ih, takoreći, održavaju u životu. Nenikotinska metoda, s druge strane, deluje tako što se u centralnom nervnom sistemu vezuje za iste receptore kao i nikotin i daje taj osećaj relaksacije i zadovoljstva, ali istovremeno ne održava broj nikotinskih receptora u mozgu, već ih smanjuje. U te svrhe koristi se citizin, alkaloid iz biljke Cytisus laburnum. Osim ove nenikotinske metode, zanimljivo je reći da se nekada i antidepresivi koriste u borbi protiv cigareta“, objasnio je dr Borović.

Prema najnovijim klasifikacijama, dijabetes se svrstava u kardio-vaskularne bolesti, s obzirom na to da ovi pacijenti najčešće stradaju od bolesti srca i krvnih sudova. Uprkos dobroj kontroli šećera, kod osoba sa dijabetesom dolazi do oštećenja malih krvnih sudova u celom organizmu, što za posledicu ima pojavu ateroskleroze, bolnih neuropatija, oštećenja bubrega i oka. Sve to dovodi do povećanja učestalosti infarkta miokarda (srca), infarkta mozga (šlog) i pojave gangrene (najčešće stopala i nogu) koji su, nažalost, česti pratioci šećerne bolesti.

Sa druge strane, pušenje je, takođe, vodeći faktor rizika za pojavu aterosleroze i drastično oštećenje krvnih sudova. Dijabetes i pušenje jednostavno ne smeju da idu zajedno, jer se efekti duvanskog dima i povećane glukoze u krvi ne sabiraju, već deluju sinergistički i dovode do ubrzanog pogoršanja zdravlja pacijenata.

Prema zvaničnim podacima, Srbi su prvaci Evrope po broju pušača, dok smo na drugom mestu po broju moždanih i srčanih udara. Svaki drugi muškarac i svaka treća žena su zavisni od duvana, a svakog dana u Srbiji se popuši 73 miliona cigareta, čineći 5-6 tona opušaka dnevno.

Kad je u pitanju deo stanovništva kod kog je dijagnostifikovan dijabetes, zvanični podaci pokazuju da svaka četvrta osoba sa postavljenom dijagnozom dijabetesa puši. Kod osoba koje imaju dijabetes, pušenje može izazvati mnogo teže i opasnije posledice po zdravlje, do te mere da se pušenje može smatrati naporom u rangu bavljenja ekstremnim sportom, kad se dijabetičari u pitanju. Osim opterećenja za krvne sudove, od štetnih efekata izdvajaju se i lošija kontrola nivoa šećera u krvi, oštećenja bubrega koja vode dijalizi, oštećenja nerava i slično.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji popuše najmanje 20 cigareta na dan imaju 61 odsto više šanse da obole od dijabetesa tipa 2 od osoba koje ne puše. Pušenje ometa telo da koristi insulin, pa se tako razvija dijabetes. Prestanak pušenja smanjuje taj rizik, ali nepušači još uvek imaju 23 odsto više šansi za dijabetes od nepušača.

Foto: FreeDigitalPhotos.net