Brojne prednosti ali i mane: Da li je kratak popodnevni san dobar za srce i mozak?

Ah, tako sam umoran.

Mislim da ću malo da odspavam. Samo par redova da pročitam i onda da zadremam. Predivno.

Moj dremež je očigledno zaista dobra ideja. Naučnici su utvrdili kauzalni odnos između redovnog popodnevnog spavanja i usporenog smanjivanja obima mozga u starosti, objavio je stručni časopis „Sleep Health“.

Super. Dakle, redovno podnevno spavanje je, prema naučnoj studiji, dugoročno dobro za mozak, jer veći obim mozga smanjuje rizik od oboljevanja od demencije i drugih bolesti.

Iznenada sam opet sasvim budan.

Naučnici sa Univerziteta Republike Urugvaj i Univerzitetskog koledža u Londonu analizirali su podatke 378.932 osoba iz britanske biobanke u uzrastu od 40 do 69 godina i utvrdili da čak postoji genetska predodređenost za sklonost popodnevnom spavanju.

Prema mišljenju medicinskih stručnjaka za probleme spavanja iz opšte bolnice u Masačusetsu, postoje tri grupe ljudi za koje je dremanje tokom dana naročito važno: ljudi koji veoma rano ustaju, oni koji pate od nesanice ili oni kojima je zbog genetske predodređenosti jednostavno potrebno više sna.

Dakle, možda je stvar genetike to što bih radije da dremnem, iako je napolju lepo vreme.

Da li podnevni san povećava kognitivne sposobnosti?

Nije poznato da popodnevno spavanje povećava duhovne sposobnosti. Naučnici iz Mičigena nisu uspeli da utvrde posebnu korist za kognitivne sposobnosti. Ni studija iz Urugvaja nije donela dokaze za poboljšanje efekta kod vremena potrebnog za reakciju i vizuelnu obradu.

Listam dalje i pronalazim iznenađujuće brojne naučne studije o spavanju tokom dana. Jedna kineska studija tvrdi da dremanje poboljšava kognitivne sposobnosti kod starijih osoba.

I dok je podnevno spavanje u mnogim zapadnim zemljama uglavnom nepoželjno, u zemljama poput Japana, Kine i Španije „sijesta“ je šire prihvaćena. „U Kini je vreme za kraći popodnevni san integrisano u raspored za mnoge odrasle na radnim mestima i učenike u školama“, piše Sijaopeng Ji sa Univerziteta u Delaveru. Dakle, ništa ne govori protiv dremanja. Ili?

Visok pritisak i moždani udar zbog popodnevnog spavanja?

Oh, doživljavam mali šok kada čitam stručni časopis „Hipertenzija“. Popodnevni san kao rizik?

I opet jedna studija iz Kine. Ona je pokazala na osnovu podataka iz Velike Britanije da je češći ili redovan popodnevni san bio povezan s 12 odsto većim rizikom za nastanak visokog krvnog pritiska i 24 odsto većim rizikom za moždani udar – u poređenju s ljudima koji ne spavaju preko dana. To zvuči uznemirujuće.

Ali, samo trenutak! Među ispitanicima je bio veliki procenat muškaraca (koji često baš ne brinu o svom zdravlju), kao i osoba s niskim stepenom obrazovanja i malim primanjima, osobama koje puše, svakodnevno konzumiraju alkohol, pate od nesanice i aktivnije su noću.

I visok krvni pritisak i izražena gojaznost mogu da dovedu do natprosečnog umora. Dremanje se takođe dovodi u vezu s gojaznošću, ali popodnevno spavanje ne mora da bude loše za zdravlje. Tog mišljenja je i naučnik Majkl Grandner sa Univerziteta u Arizoni. On kaže da preko dana često spavaju oni koji noću pate od nesanice. „Loš san noću često je povezan s lošijim zdravljem, a popodnevno dremanje nije dovoljno da bi se to nadoknadilo.“

Savršen popodnevni san

Prema jednoj švajcarskoj studiji, povremeno dremanje tokom dana je dobro za srce. Dakle, jednom do dva puta nedeljno, a ne svaki dan. Studija je pokazala da povremeni kratak san znatno smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, ali da to ne važi i za svakodnevni podnevni san, objasnio je Hans-Joahim Trape iz klinike Marijen Hospital Herne/Univerzitetska klinika Univerziteta Rur-Bohum.

I dok mi se polako sklapaju oči, sumiram još jednom šta sam saznao: povremeno dremanje tokom dana dobro je za mozak i srce. Pri tom je dovoljno 20 do 30 minuta lakog sna da nakon toga ne bih bio još umorniji. Ako noću ne mogu da spavam, onda je bolje odreći se popodnevnog sna.

Ok, shvatio sam. A ako pre popodnevnog spavanja nešto čitam, onda… bolje… nešto… lagano… zzz zzz…